Želja za poljupcem je biološko-hemijska reakcija i psihološka potreba. Ukoliko je ta želja jača, utoliko su izraženije i hemijske reakcije u našem organizmu. Poljubac obično predstavlja izraz ljubavi, intimnosti, naklonosti i poštovanja.

Dakle, po svom značenju poljubac je prijateljski, nežan, zaštitnički, formalan, provokativan, ljubavni, strastven, takođe nastaje kao izraz poštovanja ili potčinjenosti, ponekad on je intiman ili majčinski. Ujedno, poljubac je i sredstvo kojim ljudska vrsta izražava mnogobrojna osećanja, na različite načine i u raznim prilikama. Antropolozi naglašavaju, da je poljubac kakav mi danas poznajemo nastao od davnog poljupca između majke i deteta. Poput ptica koje svoje mlade hrane kljunovima, majka je davala detetu sažvakanu hranu naslanjajući svoja usta na njegova, što je stvorilo osećaj zaštićenosti, koji je duboko urezan u kolektivno sećanje ljudske vrste.
U seksualnom činu, verovatno da je nastao kao posledica tradicionalnog položaja i gledanja oči u oči, što budi želju za poljupcima.

Najintrigantniji je svakako francuski - ljubavni poljubac. Pored toga što pruža osećaj bliskosti, predavanja i pripadanja, on je i najpotpuniji čulni stimulans. Ovaj poljubac je i odlična gimnastika za srce i mišiće - budi sva čula, puls se podiže do 150, a za sedam sekundi telo sagori 12 kalorijač usput se aktiviraju čak 34 facijalna mišića i 40 mišića vrata i glave.

Iako je poznat u svim kulturama i civilizacijama, poljubac ima svoje različite oblike i simboliku. Eskimi, Maori i Polinežani se dodiruju vrhom nosa. U arapskim zemljama, poljubac je gest poštovanja. U Maroku mlađa osoba uvek poljubi ruku starijoj, a zatim i vrh glave. Poljubac u ruku  uvek predstavlja znak poštovanja, a poljubac u koleno ili stopalo, poznat u nekim društvima, odaje potpunu poniznost i potčinjenost. Za Kineze i Japance poljubac je vrlo intiman, gotovo seksualni čin i dozvoljen je samo daleko od javnosti i radoznalih očiju. Ni Indusi ne vole ljubljenje na javnim mestima, oni čak cenzurišu poljupce u filmovima. Evropski poljubac nepoznat je u indijanskim plemenima, izuzetak je pleme Hopi. Na ostrvu Hokaidu, uživaju u međusobnom ujedanju. Na Baliju, vrhunac intimnosti je približavanje lica i upijanje mirisa i topline pokretima i dodirima. Kod Papuanaca je tradicionalni poljubac nepoznat, ali oni poznaju mitataku - grickanje trepavica voljene osobe. Za afrička plemena usta predstavljaju izlaz, te postoji strah da se prilikom ljubljenja ne izgubi duša. Nigerijska plemena, poljubac doživljavaju kao akt sličan kanibalizmu i kažnjavaju ga bičevanjem.

Psiholozi naglašavaju, da poljubac ima više svojih funkcija i značenja, zatim da ponekad deluje lekovito, mistično ili fenomenološki. Naime, poljubac može intimno i duhovno da zbliži dvoje ljudi, više nego seksualni čin. Uostalom, setimo se da poljubac budi lepotice iz stogodišnjeg sna, kao i da žapce pretvara u prinševe. Možda njegovu snagu, značenje ili moć, još uvek ne poznajemo dovoljno.