Poljubac najčešće najavljuje početak intimnog zbližavanja ili ljubavne veze, ali, poljupcem se takođe obeležava i kraj ljubavne veze ili odvajanje, tj. rastanak dve osobe (ne mora uvek biti reč o ljubavnoj vezi).

Naime, poljubac je obično prvi "prepoznatljivi signal", vatrene želje ili požude za razmenom ljubavi sa drugom osobom. Ali, vremenom poljubac postaje i glavni indikator - pokazatelj, koji otkriva kvalitet i tok ljubavne veze - kako ljubavni odnos između dve osobe funkcioniše, odnosno da li je nešto uredu ili ne?

Naučnici su ustanovili između ostalog da je poljubac rezultat ili posledica hemijskih reakcija u ljudskom organizmu i psihološka potreba. Od doba puberteta pa nadalje broj pljuvačnih žlezda se neprekidno povećava. Zatim, u tom periodu se bude i osećanja koja vremenom pojačavaju želju da volimo i da budemo voljeni.

Dakle, naša želja da poljubimo nekog je biološke prirode i psihološka potreba! Ukoliko je ta želja jača, utoliko su izražene i hemijske reakcije u našem organizmu. Često i sami primećujemo da su nam usne "punije", rumenije i toplije od same pomisli da poljubimo nekog.


Zašto muškarci gledaju dok se ljube?

Pjer Meranda, kanadski antropolog, je na osnovu istraživanja seksualnosti među polovima dosao do zaključka: da 97% žena zatvara oči dok se ljubi, dok samo 30% muškaraca čini to isto. Naime, psiholozi i seksolozi to objašnjavaju činjenicom da - žene zatvaraju oči dok se ljube, jer one emocionalno dublje doživljavaju čin ljubljenja. A muškarci, kojima je inaše vizuelna strana jača od emocionalne, vole da gledaju dok nesto rade (čak i kada se ljube), jer na takav način oni jače doživljavaju uzbuđenje. Odnosno, njima je veoma važno da vide koliko je uzbuđena žena sa kojom se ljube, jer od toga dalje zavisi intenzitet njihovog žara ili strasti ljubljenja.


Da li vrsta i jačina poljubaca otkrivaju šta se dešava u intimnoj vezi?

Na osnovu brojnih istraživanja smatra se da kada partneri počinju da se ljube u lice, to ukazuje da je kriza u njihovoj vezi sve ozbiljnija. Takođe i seksualni odnos među partnerima koji se sve "hladnije" ljube postaje sve teži, primećuje se nedostatak strasti. Poljubac za njih lagano postaje odraz ili deo njihove društvene igre, a ne izraz njihovih dubokih osećanja ili požude. Dakle, strasniji, duži i sve češći poljupci uvek otkrivaju harmoničnu ljubavnu vezu. Takvi poljupci su uvod u sve jače i stabilnije seksualne odnose.


Šta se dešava kada su poljupci sve ređi?

Poljubac je uvek znak ili dokaz koliko je jaka intimna veza, kao i pokazatelj kakvog je intenziteta razmena osećanja između dva ljubavnika. Naučnici su pouzdano utvrdili da je poljubac - "najveći izdajica" u intimnoj vezi koja je u krizi. Veoma često se dešava da se partneri i dalje vole, iako su smanjili učestalost i intenzitet ljubljenja. Naravno to ne znači da se "hladi" ljubav između njih, već samo da se oni nalaze u novoj ljubavnoj fazi koja neminovno donosi i određene promene, ali kuda one vode, to je već novo pitanje?
Ipak, veoma je važno kakvog je intenziteta poljubac i da li je on iskren i "od srca". Mnogi psiholozi ističu da je čin ljubljenja, mnogo intimniji čin od seksualnog odnosa. U prilog ovoj njihovoj tvrdnji često se navodi ponašanje prostitutki, koje odbijaju i ne vole da se ljube sa svojim klijentima.


Da li se sve manje ljubimo?

Uvek kada se naše želje bude a strasti pojačavaju, prirodno je da naše usne uz već poznata mesta traže i otkrivaju nova, stremeći ka tome da ih osvoje. Ta mesta ustvari predstavljaju erogene zone, koja su zajedno sa usnama naša najsenzibilnija mesta.
Razvojem savremenog industrijskog društva, kao i daljim prodorom tehnologije koji nameće nova ili savremena pravila života i ponašanja, stvorio se i odredjeni jaz među ljudima, pre svega u izražavanju svojih emocionalnih potreba. Paradoksalno zvuči, ali "danak" razvijene civilizacije (naročito one koja živi u strogo urbanim sredinama) i savremenog načina života dovodi od ogromnog otuđenja i emocionalne usamljenosti - slika dašnjeg sveta izgleda tako: da initimniju, prisniju i emocionalniju vezu između sebe imaju ljudi koji žive u primitivnijim sredinama, nego ljudi koji žive u svetskim metropolama, kao i u velikim i modernim gradovima ili u elitnim zonama.
Dakle, dobro je da se čovek neprekidno razvija, ali, ukoliko pri tome zanemari svoj duh i svoju esenciju (dušu i osećanja), onda neminovno dolazi i do zastranjivanja.