|
 Radnom verzijom statuta AP Vojvodine, u koji je novosadski “Dnevnik” imao uvid, predviđeno je da Vojvodina ima svog predsednika koji bi predstavljao pokrajinu, međutim, prema raspoloženju unutar vojvođanske vladajuće koalicije, kako novosadski Dnevnik saznaje. veoma su male šanse da se taj predlog, pre svega zbog ekonomičnosti, zadrži nakon “peglanja” teksta radne verzije, u šta su se juče stranke vojvođanske koalicije formalno upustile.
Radna verzija statuta dalje predviđa da, umesto posve arhaičnog naziva za pokrajinsku izvršnu vlast i njene organe – Izvršno veće Vojvodine sa sekretarijatima – Vojvodina ubuduće ima svoju vladu, premijera i ministarstva. Iako ustrojstvo pokrajinskih izvršnih organa neće biti regulisano statutom već posebnom skupštinskom odlukom, razmišljanja unutar vojvođanske koalicije već daju nagoveštaj da će broj budućih ministarstva biti manji u odnosu na sadašnji broj sekretarijata.
Vojvodina će dobiti svoju direkciju za pokrajinsku imovinu, ali Skupština Vojvodine neće dobiti još jedan dom, kako je ranije najavljivano. Statutom bi se definisalo da u Vojvodini žive nacionalne zajednice, a ne nacionalne manjine. NJima bi bilo omogućena zastupljenost u izvršnoj vlasti bez obzira na to ko je na vlasti, ali ne bi imale status konstitutivnih naroda, za šta se, inače, gorljivo zalagao predsednik PIV-a Bojan Pajtić. Naravno, statut predviđa da pokrajina ima svoja znamenja, a njihov izgled biće definisan naknadnom odlukom. Sam tekst radne verzije pozitivno je ocenjen nakon njenog prvog čitanja unutar vladajuće koalicije. Koordinaciono telo koalicije saopštilo je juče da radna verzija statuta AP Vojvodine, koju je prošle nedelje završio Pokrajinski sekretarijat za upravu, propise i nacionalne manjine, predstavlja celovitu i odgovarajuću osnovu za dalji rad i usaglašavanje radi formiranja jedinstvenog predloga Izvršnog veća. Na sastanku, kojem su prisustvovali predstavnici Demokratske stranke, Saveza vojvođanskih Mađara, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Pokreta snaga Srbije, i nakon konsultacija s predsednikom Skupštine Vojvodine Bojanom Kostrešom i predsednikom Izvršnog veća Bojanom Pajtićem, zaključeno je da je za studioznu analizu i formiranje konkretnih stavova i razmatranje primedaba i predloga potrebno oko mesec dana. Dakle, u pravo “peglanje” teksta neće se krenuti pre izbora 21. januara. Kostreš je izjavio juče da ne očekuje bilo kakve sukobe unutar koalicije prilikom usaglašavanja radne verzije statuta “jer ona u najvećoj meri podržava Platformu PIV-a o budućem ustavnom položaju Vojvodine od koje nijedna stranka iz koalicije nije odustala”.
Predviđeno je da se, nakon “koalicionog peglanja”, tekst budućeg statuta uputi na širu javnu raspravu, u vezi s čijim trajanjem u koaliciji nema konsenzusa, pa tako Kostreš najavljuje 45 dana, dok potpredsednik Skupštine Šandor Egereši ne isključuje mogućnost da ona potraje mesecima. U saopštenju s jučerašnjeg sastanka vojvođanske četvorke navodi se samo da će u javnoj raspravi učestvovati predstavnici stručne javnosti, političkih stranaka, poslanici i zainteresovani građani. – Cilj javne raprave je da se dođe do najboljih rešenja, koja bi maksimalno ispunila sve institucionalne kapacitete koje nam pruža novi Ustav Srbije – izjavio je ranije za naš list Bojan Pajtić. – Mnogim elementima tog ustava nismo, naravno, zadovoljni, ali to što imamo moramo iskoristiti na najbolji mogući način. I pored izjava zvaničnika LSV-a i SVM-a da “ne vide problem” da predlog statuta usvoji aktuelni saziv Pokrajinske skupštine, takvo finale statutarne priče ipak je malo verovatno. Možda stvarno neće biti bitnih promena u strukturi narednog saziva Pokrajinske skupštine, kako to neki i predviđaju, ali će jedino ono biti vlasno, piše u Ustavnom zakonu, da utvrđuje predlog vojvođanskog statuta. Prema redu vožnje, predlog pokrajinskog statuta na samom kraju mora na aminovanje u Skupštinu Srbije. Zakonske i druge inicijative iz Vojvodine imale su dosad lošu prođu u Srpskih vladara, ali kad je u pitanju podrška statutu, ni Kostreš ni Pajtić nemaju dilemu o tome kako će postupiti poslanici novog saziva republičkog parlamenta. – Nakon 21. januara nova parlamentarna većina biće demokratska, reformska i proevropska, i neće pružati otpor samo zato što tekst dolazi iz Vojvodine – kaže je Pajtić.
– Verujem da će nova skupštinska većina nakon 21. januara biti konstituisana od demokratskih snaga, koje Vojvodinu neće tretirati kao koloniju, nego kao sastavni deo Srbije. Ako bude problema, videćemo, postoje i drugi načini – poručio je predsednik vojvođanske skupštine. ( novosadski dnevnik) |
