Srbi plaćaju benzin skuplje nego vozači u zemljama u tranziciji, pa i u nekim najbogatijim zemljama Evrope, ponovo su upozorili početkom ove nedelje analitičari Ekonomskog instituta u Beogradu, optužujući vladu da cenom benzina ruši standard građana, povećava inflaciju i usporava privredni rast. Maloprodajna cena bezolovnog motornog benzina od 95 oktana u Srbiji, nakon njene poslednje korekcije u maju, iznosi 1,33 evra, dok je u BiH 1,12 evra, Sloveniji 1,16, Hrvatskoj 1,25 i Makedoniji 1,20 evra. U Švajcarskoj se benzin može kupiti za 1,17 evra, Grčkoj za 1,18, Španiji za 1,19 evra. Ono je jeftinije i u Irskoj i Luksemburgu, gde je 1,25 odnosno 1,27 evra, navodi se u poslednjem biltenu makroekonomskih analiza i trendova u izdanju Ekonomskog instituta.

Ekonomski analitičari ukazuju na to da država trenutno od nameta na osnovu cena goriva ubira 49% prihoda od maloprodajne cene benzina. Od 108,1 dinar, koliko iznosi litar benzina od 95 oktana, u državni budžet se uplaćuje 35,9 dinara kroz akcizu i 16,5 dinara od PDV-a. Ukupno, direktno davanje državi iznosi 52,4 dinara po litri benzina. Pored toga, država indirektno, kao stopostotni vlasnik NIS-a, od proizvođačke cene, koja iznosi 50,7 dinara (od troškova prometa koji se odnosi na sistem NIS-a, ubere se još pet dinara), takođe prihoduje, jer dobit NIS-a isto tako završava u budžetu. Preračunato u evre, samo po osnovu akcize i PDV-a, država trenutno dobije oko 65 evro centa po litri prodatog benzina, što je daleko više od bilo koje zemlje u okruženju (u BiH 35 evro centa, Slovniji 55, Hrvatskoj 46 i Makedoniji 53 evro centa).

Prema procenama eksperata u Ekonomskom institutu, ukoliko bi cena benzina pojeftinila za tri dinara, u srpski budžet bi se slilo manje prihoda za oko tri i po milijarde dinara do kraja godine, ali bi se smanjeni priliv od akciza mogao "znatno kompenzovati" porastom priliva od PDV-a na maloprodajnu cenu nafte i naftnih derivata, koji raste zbog "galopirajućeg porasta cena sirove nafte".

Po energetskoj efikasnosti, Srbija iza Albanije

Da bi se republička kasa manje oslanjala na poskupljenja benzina, izlaz na duži rok jeste pojeftinjenje države i povećanje njene efikasnosti, ali i, s druge strane, kako smatraju eksperti Ekonomskog instituta, mora se mnogo raditi na podizanju energetske efikasnosti koja je u Srbiji ocenjena veoma loše. Prema novom indeksu energetske održivosti (ISE), koji odnedavno objavljuje Evropska banka za obnovu i razvoj, Srbija je pretposlednja na skali zemalja jugoistočne Evrope s indeksom od nešto preko 0,20, trostruko manjim od Rumunije (0,60) i upola manjim od Albanije (0,40). ISE manji od Srbije ima samo Crna Gora (0,10).

Barel nafte već do kraja godine 200 dolara?

Neke analitičke službe upozoravaju da bi se cena nafte mogla podići do 200 dolara za barel u naredna 24 meseca, a najpesimističnije među njima čak govore da bi se to moglo dogoditi i do kraja ove godine, napominju analitičari Ekonomskog instituta, podsećajući da je u drugoj polovini maja cena sirove "lake" nafte na berzi u Njujorku preskočila 135 dolara za barel. Oni kao osnovne razloge za skuplju naftu navode informaciju o smanjenju američkih rezervi fosilnih goriva, pad kursa dolara i očekivanja da će Kini, nakon rušilačkog potresa, biti potrebne dodatne količine nafte. Neki zvaničnici OPEC-a, koji daje preko 40% svetske ponude nafte, optužili su svetske spekulante za skok cena nafte i negirali da će, zasad, podići proizvodnju.

Svi analitičari, međutim, predviđaju da će globalna konkurencija na tržištu nafte biti sve oštrija. Prema izjavi naftnog konsultanta Dejvida Strona britanskom BBC-ju, ključni razlog za skokove cena nafte biće taj što je eksploatacija nafte dostigla vrhunac, a geološke rezerve su skoro iscrpljene.