Ono što je definitivno jasno po pitanju govora tela jeste da svako od nas "govori" okolini na svoj vlastiti način. Mi vam kroz ove tekstove možemo dati osnove tumačenja, ali ćete vi morati da "čitate između redova".

Da li se sećate da ste nekada imali osam godina i da je vaša majka čim vas ugleda znala da ste dobili slabu ocenu u školi, a da pritom niste progovorili ni reč? Da li vam se desilo da jednostavno znate da vam je prijatelj u krizi, a da on pritom govori da mu je sjajno i da mu "odlično ide" na svim poljima? Ili da šef jednostavno zna da niste dobro obavili posao, a pritom sigurno znate da vas klijent nije "tužakao"? Kako je ovo moguće? Ovo se zove "curenje". Odao vas je govor tela, ton glasa i sve ono o čemu smo govorili u prethodnim tekstovima.

Kako i mi možemo odrediti ove "tačke"? Kada uočimo da osoba učestalo guta pljuvačku, da joj frekvencija glasa raste, ubrzano diše, da se meškolji, izbegava direktan pogled, sigurno je da smo došli do znakova "curenja", odnosno do "vruće tačke", kada nešto nije u redu. Ovo ne mora automatski značiti laž, ali budite na oprezu, jer nešto pokušava makar da prikrije. Pa, idemo redom...
 

Kako poboljšati efekte svog govora?

Već smo ranije pisali o govoru, a sada pojašnjavamo detalje. Najbolji rezultati se postižu kad uskladite ton i jačinu govora prema tonu sagovornika. Čak nije neophodno pratiti gestovni eho ili mimiku sagovornika, već je dovoljno jednostavno uskladiti govor. Moj lični stil je da govorim prilično ubrzano, sa brzim izmenama informacija, i to je, definitivno, deo lične prirode. Takav stil se pokazao dobar u komunikaciji u mom poslu. Primećujem da takav stil dobro "prolazi" i kod komičara (glumaca), javnih govornika i svih onih koji moraju javno da se prezentuju pred masom ili velikim brojem ljudi ponaosob, tokom celog dana. Smatram ga zanimljivim, jer dozvoljava da se uspori tempo govora i izmeni ton glasa u praktično svim momentima. Šta se dobija ovakvom promenom kursa?

Kada se govori o nečemu stvarno jako bitnom, potrebno je tome dati dobar ton, razmisliti o svakoj rečenici, videti i osetiti da je svaka ta rečenica s pažnjom odabrana i da je promišljena. Ukoliko se govori o nečemu laganom, može se uvek koristiti sopstveni prirodan tok govora, jer nije potrebno crpsti dodatnu energiju i pažnju slušaoca. Ukoliko pak previše sporo ili monotono govorite, to je siguran znak da imate šansu da izgubite željenu pažnju, čak i respekt svoje publike. Ovi pristupi su dokazani i slušaoci najbolje reaguju kad osete da vi to što govorite zaista rangirate po važnosti i prirodnom redosledu.
 

Kako da profitirate posmatrajući disanje?

Posmatrajte kako ljudi oko vas dišu. Pokazuju li poteškoće u disanju? Ili je to, jednostavno, prirodan i neprimetan refleks, sa nekim svojim prirodnom tempom? Dokazano je da ljudi koji dišu sličnom brzinom sinergetski deluju jedni na druge. To je uočljivo i na poslovnim sastancima - ukoliko se neki od učesnika uznemiri i počne očigledna adrenalinska reakcija, najverovatnije je da će slediti razbijanje koncepcije sastanka. Kako obično reagujemo na takav nastup? Pa, većinom se i sami uznemirimo. Nervoza je fenomen koji se prenosi u prostoru. Samo velikom samokontrolom možemo obuzdati sebe i ne odgovoriti na isti način. I pokušati da ubedimo sebe da dišemo smireno, lagano, duboko i da na taj način delujemo na sagovornika da se polako smiri. Trebalo bi da u većini slučajeva ova taktika da rezultate. Ukoliko to nije slučaj, napravite pauzu u sastanku ili ga odložite za drugi put.

 
A laganje?

Tvrdi se da u četvrtini dnevnih kontakata ljudi lažu. Pritom se najviše laže prilikom razgovora preko telefona, najmanje preko e-maila, a u srednjoj grupi su direktni kontakti i kontakti putem SMS-a. Obećavajuće posle ovoga deluje da su ljudi više skloni obmanjivanju i prikrivanju istine, nego laganju, falsifikovanju ili grubom manipulisanju. I definitnivno, kod laganja je poenta u motivu, ne u tehnici. Takođe, ukoliko ne otkrijemo da nas lažu, nek nam bude za utehu da mnogi profesionalci ne mogu otkriti laž. Ukoliko je opet za utehu, treba znati da ljudski rod nije evolucijom pripremljen za otkrivanje laži, jer one u jednostavnim i zatvorenim, malim društvima, jednostavno nisu potrebne. Dokazano je da ljudi veruju jedni drugim u malim i zatvorenim sredinama, kakva je npr. Papua Nova Gvineja. Ljudi su tamo upućeni jedni na druge, bez privatnosti, i kod njih reći laž ima za posledicu jednostavno izopštavanje iz društva. Da je to kod nas slučaj, svi bismo bili izopšteni!
 

Generalno...

Ono što želim da zaključim, vezano za sve prethodne tekstove iz ove serije, jeste da je potrebno da osluškujete i posmatrate celokupnu sliku pred vama. Ukoliko osoba otkopčava sako, to ne mora značiti da je spremna za otvoreniju komunikaciju; možda joj je vruće ili je, jednostavno, gojazna. Ukoliko vas posmatra, to ne znači da imate i njenu pažnju. Možda klima glavom ne iz razumevanja već samo iz pristojnosti. A u mislima je na ko zna kom kontinentu. Setite se da svi mi ponekad tako reagujemo. Tumačenje govora tela je izuzetno zanimljiva oblast, ali ona mora dobiti svoju potvrdu kroz niz elemenata i znakova, da bi zaista mogla biti visokopouzdana. Ono što sve vas molim jeste da pokušate da obratite pažnju na samu komunikaciju sa drugim ljudima. Činjenica je da mnogi ljudi visokog obrazovanja ne mogu naći zajednički jezik ni sa svojim prvim komšijama ili ukućanima, dok osoba izuzetno skromnog obrazovanja može savršeno da se snalazi u životu. Šta je to što ih razlikuje? Jednostavno, veština osluškivanja. Intuicija.

Prema studiji Centra za kreativno rukovođenje, Greensboro, N.C., 40% menadžera je podbacilo na svom poslu jer nisu izgradili odnos sa lokalnom mrežom i potčinjenima. Nisu im posvećivali vreme na pravi način. U to je uključeno i ono staro "jedi i pij zajedno sa ljudima svojim". Život nije posao i samo posao. Postoje i ostali elementi međusobne komunikacije. Da li će toga uskoro postati svesni i svi naši novopridošli "mali i veliki menadžeri" i shvatiti da fenomen "mamuzanja" definitivno daje negativne rezultate? Kako očekivati dobre rezultate ako ne zračite osećanjem međusobnog poverenja, naklonosti i stabilnosti, stvorenog kroz niz verbalnih i neverbalnih znakova?

A kako, sa druge strane, mladi i željni uspeha da shvate da lična harizma, u koju su uključeni upravo maniri i svi elementi neverbalnog govora, pomaže da osoba dobije i zadrži posao. Pored ovoga, obratite pažnju na niz oglasa gde se traži "sposobnost za samostalno obavljanje poslova, kao i za rad u timu". Kako ćete raditi u timu ako se ne uklapate? Jednostavno, morate naučiti da čitate znake u okolini.

Ono što želim da zaključim u vezi sa svim prethodnim tekstovima iz ove serije jeste da je potrebno da osluškujute i posmatrate celu sliku. A šta je sa ostalim znacima i koji su to "jezici" za koje mislimo da ih niko ne posmatra? U ovu grupu neverbalne komunikacije obično ubrajamo: jezik prostora, jezik vremena, jezik prijateljstva... i razlikujemo ih od regiona do regiona. A o tome, u sledećem tekstu...

Torzo

Naročito je zanimljiva priča o torzou. Da li se sećate predivnih šezdesetih i filmova gde su se najbolji momci iz kraja večito kočoperili "trouglom"? Čije telo od struka do ramena više podseća na ovu geometrijsku sliku – veći je dasa. Sada to očigledno ponovo postaje moda, na neki drugi način, kroz poplavu teretana, trenera, programa i sl. Šta je tu interesantno? Ukoliko primetite da muškarac ističe torzo (devedesetih je bilo aktuelno činiti to kilogramom zlata na grudima), znajte da želi da istakne moć i da se prikaže jačim nego što jeste. Slična ocena važi i za žene i njihov dekolte. Zbog toga se u korporativnom svetu smatra pristojnim imati dekolte dubok do širine šake ispod ključne kosti. Inače, pokazivanje torzoa je potpuno prirodan gest, jer i životinje upravo to koriste za sticanje moći i pokazivanje dominacije. Setite se konja koji se propinje, pasa u igri kako naskakuju ili kobre koja se preteći uspravlja na metar visine i širi svoje tanko telo.