Govor tela, izrazi i gestovi oduvek su deo naše prirode, ali tek sada na njih obraćamo posebnu pažnju, izučavamo ih i učimo kako da ih usmeravamo. Ponekad je sasvim jasno o čemu razmišljamo, a ponekad je potrebno tražiti i dodatnu potvrdu.

Najvećim istraživanjem neverbalnog govora, posebno osmeha, ikada preduzetim, obuhvaćeno je 110.000 ljudi. Istraživanja su izvršena na Univerzitetu Yale i pokazala su da se muškarci smeju manje nego žene. Tom prilikom utvrđeno je da ta razlika nestaje ukoliko osobe misle da ih ne posmatraju.
 

Narogušeni stanovnici Bostona

Osmeh nije samo znak prijatnosti, već ljubaznosti i neagresivnosti (pokazivanje zuba – "Neću ti ništa"). To je obično i strategija koju potčinjeni češće koriste u odnosu na pretpostavljene, koji se po istraživanjima smeju malo ili nimalo. Posebno se u našoj sredini često mogu sresti ljudi koji su godinama "trenirali strogoću", jer smatraju da položaj koji imaju zahteva strogo ponašanje. No, to nije karakteristika samo kod nas; postoje čitave regije ili gradovi (npr. Boston) gde je ovakvo ponašanje sasvim uobičajeno za svakodnevno komuniciranje. Postoje čitave studije koje govore kako su studenti koji su iz drugih regija došli na Bostonski univerzitet veoma brzo prihvatili krut i ozbiljan stav tela kao normalan. Smatrali su da je poželjno da se više ne smeju kao nekada u svojoj sredini. To je bio njihov nesvestan odgovor i želja za utapanjem u novu okolinu.

Istraživanja su pokazala da se na radnom mestu sa smanjenom ozbiljnošću uzimaju u obzir osobe koje su uvek vedre i nasmejane. Bez obzira na kvalitet njihovog rada i zalaganja, više će se ceniti osobe koje su ozbiljne/namrgođene. Verovatno se koren ovakvog ponašanja krije u mnogim korporativnim kulturama gde se od zaposlenih sistematski tražio "ozbiljan i posvećen pristup poslu". Gde se tu izgubila činjenica da je uz vedrinu i osmeh sve lakše obaviti, čak i najteže poslove - to niko više ne zna. Pritom vedrinom ne smanjujete ozbiljnost tog istog posla. Pa, zar nije posao svakog od nas ozbiljan? Sada je primećeno da je ovakav (često i nesvestan) stav negativan po produktivnost i čak se zaposleni forsiraju da uvek budu ljubazni, nasmejani, da pevaju himnu svoje firme, da zajednički vežbaju u teritani ili nekom klubu, da se zajednički slavi svaki profesionalni i lični uspeh i sl. - što može opet odvesti u drugu krajnost.

Na kraju, da ponovimo, obratite pažnju na ukupan utisak prilikom susreta. Posmatrajte i sebe i druge. Tumačenja neverbalnog govora i opsežna istraživanja nisu zapečaćena za sva vremena i ona će se kao takva razvijati i sigurno nam doneti još mnogo interesantnih obrada. Sledite svoj instinkt, budite otvoreni za nova iskustva i otkrićete da vam je život postao bogatiji za još jednu veštinu.
 

Razumevanje neverbalnog govora – put ka uspehu

Najuspešniji menadžeri, prodavci, profesori i advokati imaju sposobnost razumevanja neverbalnog govora i usmeravanja komunikacije u pozitivnom pravcu. Tokom razgovora, svesno ili nesvesno, oni reaguju na dobijene informacije i prilagođavaju svoje izlaganje radi boljeg razumevanja. Na primer, dobar prodavac će pratiti pokrete svog potencijalnog klijenta i ako uoči stiskanje usana u tanku liniju prekinuće izlaganje i promeniti tok razgovora. Naime, stisnute usne su siguran znak neslaganja, dosade ili osećanja odbijanja i/ili zatvaranja.