Znate li da u Srbiji postoji zakonska mogućnost da potpišete predbračni ugovor i obezbedite imovinu koju ste stekli pre braka ili koju ćete samostalno steći u braku?Znate li da iz braka ne morate da izađete s pola imovine, kao do sada?

  Potpisivanje predbračnog ugovora može da liči na hladni, surovi pragmatizam i proračunatost za koju, podrazumeva se, u ljubavnom odnosu nema mesta. Ali, brak nije samo romantična veza, već i regulisanje ekonomskih odnosa ljudi koji su (svojom voljom) odlučili da žive zajedno. Prema tvrdnjama nekih advokata, većina  prilikom razvoda govori da, da su znali za ugovor, sigurno bi ga zaključili pre stupanja u brak.

Bračni ugovor, kao novina u regulisanju imovinskih odnosa supružnika, odnosno budućih supružnika, prvi put je kod nas kao zakonsko rešenje uveden Porodičnim zakonom iz 2005. godine. Prema ranijem zakonskom rešenju, u našem pravu primenjivao se režim zajedničke imovine kao prinudni zakonski imovinski režim, što znači da su supružnici bili slobodni da sklapaju samo one ugovore koji su u skladu s navedenim pravnim imovinskim režimom, s obzirom da ga nisu mogli menjati. 
Pri ovome, veliki problem je nastajao prilikom utvrđivanja udela u sticanju  zajedničke imovine svakog od supružnika, zbog čega su sudski postupci ove vrste veoma dugo trajali. 

Važećim Porodičnim zakonom unapređeno je uređenje imovinskih odnosa supružnika, tako što je, pored režima zajedničke imovine, koji se sada primenjuje uz pravilo jednakog sticanja 50:50 odsto, propisana i mogućnost regulisanja imovinskih odnosa supružnika bračnim ugovorom. Supružnici, odnosno budući supružnici, mogu imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom u pismenom obliku, a isti mora biti overen od strane sudije, koji je dužan da pre overe supružnicima pročita ugovor i upozna ih da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine. Bračni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnosti. 

Predbračni ugovor je alternativa postojećoj zakonskoj mogućnosti koju svaki sklopljeni brak podrazumeva,  i  potpisan bračni ugovor veoma utiče na efikasnost rešavanja odnosa u sudskim sporovima. 
Ono što treba da se utvrdi u sudskom postupku već je regulisano ugovorom. Aposolutno se primenjuju odredbe ugovora u načinu podele zajedničke imovine. Navedenim zakonom su na bolji i potpuniji način regulisani imovinski odnosi supružnika, a pravna zaštita supružnika u sudskim postupcima postala je brža i efikasnija.
 
Dakle, ono što ste posedovali pre braka, samostalno stekli u braku, dobili na poklon, nasledili - ne morate da delite - odvajaju se lična i zajednička imovina i sve to reguliše ovim ugovorom. 

Postoji mišljenje da je ugovor odličan način da se budući supružnici obezbede za slučaj razvoda braka (od užasnih maltretiranja oko podele imovine), kao i da ugovor ne može da utiče na partnerske odnose već predstavlja samo ključ za rešavanje eventualnih problema u budućnosti. 

A da li kod nas ljudi razlučuju ekonomski i emotivni aspekt braka ? I da li ugovor može da utiče na ljubavni odnos, u negativnom smislu? 

Većina ljudi ne odvaja ta dva aspekta, posebno mladi. Ovaj pravni institut predviđen za one koji imaju imovinu pre braka i istu hoće da zadrže i posle eventualnog razvoda. Pre svega, odnosi se na onu malu populaciju bogatijih. Ako pogledamo oko sebe, vidimo da mladi u brak uglavnom stupaju bez igde ičega. Dok oni koji imaju šta da zaštite verovatno da to treba i da učine. 

Što se tiče ljubavi i romantične strane braka,veruje se da ako se ljudi vole zaista nema tog ugovora koji na to može da utiče. 

Ovakav ugovor  ne bi trebao da ima ama baš nikakvog uticaja na brak, odnose ili ljubav. Njegova funkcija je da zaštiti supružnike u eventualnom razvodu, jer olakšava postupak posle razvoda. Možda bi pružao supružnicima osećaj sigurnosti.

A da li je naše društvo sasvim zrelo i za ovaj vid regulisanja odnosa?  Postoje li razlozi da imovina budućih supružnika ne bude regulisana na ovaj način? 

Nesporno je da je brak u krizi u našem društvu što pokazuje i veliki broj razvoda, kao i veliki broj vanbračnih zajednica. Sredina je promenila, u dobroj meri odnos, kako prema braku, tako i prema vanbračnoj zajednici. Samim tim društvo bi trebalo biti  tolerantnije i spremnije da  prihvati predbračni ugovor.

Mada sigurno je da se ovakav ugovor može doživeti i kao povreda emocija…

Da li će mogućnost potpisivanja ugovora uticati na smanjenje broja razvoda ? 
Brak se, kao jedna od najvažnijih institucija društva, lomi, A šta ga može spasiti ? 

Činjenica je da je feministički pokret pozitivno uticao na ostvarivanju prava žena, a možda je, samo možda, posredno uticao na povećanje broja razvoda, jer je žena postala samosvesnija, ekonomski nezavisnija i manje spremna na kompromise.

Vremena se menjaju, ali je naše društvo još uvek veoma konzervativno, kada su brak i porodični odnosi u pitanju. Hoće li se bračni ugovor sve više potpisivati , i da li  će se, zbog neodobravanja i podsmeha sredine to držati u tajnosti ?

A može li bračni ugovor da inicira probleme u vezi? 

Za ljude koji nisu jednakog imovinskog stanja , potpisan bračni ugovor bi mogao da inicira neke probleme u braku. Može da utiče u smislu da uništi ljubav, samopoštovanje i samopouzdanje onog partnera koji je u brak ušao bez lične imovine. 

Da li ovaj ugovor može da funkcioniše samo kod ljudi koji su podjednakog imovinskog stanja?
Ako posmatramo bračni ugovor kao način zaštite imovine i zaštitu svojih nerava i energije ukoliko se naša bajka završi pre nego što nas smrt rastavi, onda je to uredu. Ali ako počnemo da razmišljamo da se, u stvari štitimo od osobe u koju imamo bezgranično poverenje i želju da s njom ostanemo do kraja zivota, onda to može da odvede u strepnju i negativno razmatranje braka, ili čak, posmatranje partnera drugim očima. To našem mentalitetu nije strano, čini se da mnogi ne mogu da ostave po strani razmišljanja o eventualnim problemima koje bi potpisani ugovor sobom doneo, i da je (hladni) način razmišljanja koji uključuje razne osiguravajuće zakonske opcije ipak, karakterističniji za Zapad. 

Ipak kada se priča o Bračnom ugovoru smatra se da je reč o napretku u regulisanju imovinskih odnosa u braku iako je ova vrsta ugovora ušla u naše zakonodavstvo od pritiskom da se naš pravni sistem uskladi sa sistemom EU. Ali utisak je da kod nas mladi parovi nisu informisani o postojanju ovog ugovora i mogućnostima koje on pruža i da je njegova primena veoma retka.