|
Kod trećine mladih u životu dominiraju negativna osećanja, pokazuje istraživanje Centra "Srce" sprovedeno na "Exit" festivalu. Koordinatorka istraživanja, Tanja Bokun, kaže za Radio 021 da mladi kao uzroke loših osećanja prepoznaju ljude u okruženju i stanje u društvu. U rešavanju problema, kao najvažniji kriterijum za pomoć, polovina mladih navodi razumevanje, a potom emotivnu podršku i poverljivost. "Ovakvi rezultati ne govore o tome da mladima nije potrebna stručna pomoć. Pomoć profesionalca je jako važna. Međutim, rezultati pokazuju da ne treba ni druge vrste pomoći i podrške zanemariti. Dok se čeka neka stručna pomoć, nedostupna iz različitih razloga, itekako je dobro koristiti sve raspoložive resurse", objašnjava koordinatorka istraživanja. Kao doba godine kada se najčešće loše osećaju, mladi u najvećoj meri navode zimu, odnosno januar, februar i oktobar, a popodne kao najkritičniji deo dana.
Dominacija teških osećanja kod mladih uzrokuje rast broja onih koji razmišljaju ili se odlučuju na suicid, a koji se beleži u odnosu na prošlogodišnje istraživanje. Tanja Bokun kaže da skoro trećina ispitanika navodi da se bar jednom našla suočena sa ovom problematikom, a da oko sedam odsto njih i dalje samoubistvo vidi kao alternativu. "Da li razgovor može da reši problem? Može samo u nekim situacijama. Ali pomoć koja se dobija putem otvorenog, ventilirajućeg, razgovora je značajna jer se kroz takav razgovor čovek smiri. Ta suženost vidika, karakteristična za emotivne naboje, se promeni. Sa druge strane, mislim da svima nama prija kada osetimo da imamo nekog kome možemo verovati, ko shvata o čemu pričamo, ko nas ne osuđuje, ko jednostavno nudi zaštićujuću atmosferu", kaže Tanja Bokun. Asistentkinja na Katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta, Jelena Šakotić Kurbalija, kaže da jednu od prepreka u rešavanju problema mladih predstavlja nedostatak ideje da se i drugi često slično osećaju. Kao primer, navodi istraživanje koje pokazuje da više od petine mladih sa završnih godina fakulteta nije imalo vezu dužu od mesec dana ili nije imalo nikakav emotivni odnos te vrste. "Imaju ideju da je to ogromna sramota o kojoj neće da pričaju drugima. Imaju lošu sliku o sebi, a kada bi imali svest o tome da je mnogo ljudi u sličnoj poziciji, donekle bi je promenili", objašnjava Jelena Šakotić Kurbalija. Jedan vid društvene podrške mladima, ali i svima kojima je potrebna, predstavlja rad Centra za emotivnu podršku i prevenciju samoubistva "Srce", čiji volonteri psihološku i emotivnu podršku besplatno pružaju putem telefona na broj 66 23 393 ili putem elektronske pošte, na adresi
Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.
. (izvor radio021) |
