|
U Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića u Novom Sadu otvorena je izložba grafika našeg poznatog slikara, ilustratora i scenografa Marija Maskarelija (1918 - 1996). Izloženo je četrdeset osam grafika manjeg formata iz Zbirke Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, koje su nastale u periodu od 1949. do 1954. godine. Za poznavaoce Maskarelijevog slikarstva ova njegova rana grafička faza pravo je iznenađenje. U njoj umetnik pokazuje izuzetnu maštovitost, tehničko umeće, a u nekim radovima izuzetno modernistički pristup temama. Postavka sadrži nekoliko tematskih celina: ilustraciju poezije, proze, prizore sa karnevala, vedute gradova i kompozicije apstrakcionističkih svojstava.
Veoma zanimljiv i originalan je Maskarelijev način ilustrovanja poezije. Naime on tekst pesama i crteže gravira kao jedinstvenu likovnu celinu, tako da se oni pretapaju i dopunjuju. Stihovi Vaska Pope “Stećak”, Miodraga Pavlovića “Kanon” i Vlajka Stajića “Pesma za Majdu” urađeni su zaista majstorski. Na ovoj izložbi brojne su ilustracije za Hemingvejevu prozu. Ove ilustracije su dinamične, sa dosta egzotičnih motiva i životinja, sa pomalo nadrealnom atmosferom i lirskim motivom ljubavnika. Karnevali su tema koja ranih 50-ih godina posebno privlači Maskarelija razuzdanim ponašanjem građana u neobičnim kostimima i pod maskama. Ovo mu daje i sjajne grafičke mogućnosti dočaravanja života grada i kretanja ljudi među arhitektonskim celinama. Posebnu lepotu imaju vedute Kotora i Herceg Novog gde autor čistim linijama dočarava istorijske naslage i lepotu ovih primorskih urbanih celina. No najdalje je Maskareli otišao u svojim radovima pod naslovom “Kompozicije” iz 1954. gde blago geometrizuje oblike iz prirode, pojednostavljuje ih do apstraktnih širokih crnih površina. U tom mraku naziru se univerzalni siboli planete, brojnih očiju i glava. Ovim radovima Maskareli se najviše približava tadašnjim svetskim tokovima moderne i pokazuje svoje ogromne potencijale grafičara i mislioca. Mario Maskareli je studije slikarstva završio 1950. na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u klasi Nedeljka Gvozdenovića, gde je zatim 1951. pohađao specijalni kurs grafike kod profesora Boška Karanovića. Od 195o. do 1951. radio je kao profesor u Školi za primenjenu umetnost u Herceg Novom. Bio je član grupe Samostalni i beogradske grupe “Lada”. Izvor Dnevnik online
|
