Još uvek se ne zna koliko ljubav Maje Gojković prema Novom Sadu košta Novosadjane.

U prethodne dve nedelje, pa sve do 08. jula 2007. u gradu će biti održavani koncerti domaćih izvođača, besplatno. Besplatno u smislu da svake večeri u petak, subotu i nedelju, možete otići ispred gradske kuće i bez ulaznice uživati u koncertima.

 Medjutim da li je baš besplatno?

Reč besplatno se potpuno neopravdano koristi od strane gradske vlasti, jer se ne sme zanemariti činjenica da se serija koncerata finansira iz budžeta grada, a sve izgleda u cilju lične promocije aktuelne gradske vlasti, odnosno gradonačelnice Maje Gojković. Iako jeftinog hleba nije bilo, kako je ranije obećavala stranka aktuelne novosadske gradonačelnice, zabave izgleda da ima dovoljno, i to bas na samom početku pokrajinske predizborne kampanje  Maje Gojković i radikala. 

U skladu sa svojim trogodišnjim manirom, gradonačelnica Maja Gojković odbija da saopšti koliko Novosađane košta organizacija koncerata i njena prikrivena predizborna kampanja. Ako se uzme u obzir da na trgu svako veče nastupa najmanje dva do tri izvođača, do 08. jula, će biti organizovano ukupno 24 koncerta. Kako za “Radio 021” procenjuju ljudi koji su upućeni u organizovanje koncerata, da organizacija pojedinacnog koncerta po izvodjaču košta od 4000 do 5000 evra, dobija se ukupna cifra od 720.000 evra za sve koncerte.

Gradonačelnica Maja Gojković, nakon što je svom gradu pokazala da joj je omiljeni slikar Endi Vorhol, omiljeni muzičar Sting, zvanično nikada nije saopštila koliko je to platila tj. koliko je to koštalo Novosadjane. 

Kvalitet izvodjača koji nastupaju na gradskom trgu se ne dovodi u pitanje, kao ni sama ideja da tokom leta jedan gradski trg bude obogaćen muzičkim dešavanjima. Postavlja se pitanje kako je grad koji nije u mogućnosti da reši niz drugih, mnogo ozbiljnijih pitanja, u mogućnosti da finansira ovako veliku organizaciju. A za to vreme gradonačelnica Maja se bavi pojavljivanjem u raznim žutim medijima i tv tabloidima , pa nažalost ne može da stigne da rešava goruća pitanja u gradu. 

Koliko se dobro čuvaju podaci o tome koliko šta košta i gde odlaze pare poreskih obveznika, govori i podatak da predstavnici opozicionih partija u gradu, takodje nemaju uvid u "poslovanje" grada. 

Slažemo se da je Novi Sad uvek bio grad kulture, pa nije bez razloga dobio naziv “srpska Atina”, ali zar nije taj novac mogao da se utroši u mnogo prioritetnije stvari? 

Jedan od većih problema grada je problem saobraćaja, koji je prosto rečeno zakrčen zbog lošeg protoka.

Ali svakako trenutno najveći problem Novog Sada je MAS (medjumesna autobuska stanica) i oduzimanje dela delatnosti gradskog saobraćajnog preduzeća koja je donosila prihode, a u problem je na direktan način, potpisivanjem sumnjivog ugovora uključena i gradonačelnica Maja Gojković.Čak bi se moglo reći da ga je ona i napravila. 

   Tu su i veliki gubici u javnim preduzećima i prekomerno zapošljavanje. Primera radi Sportski i poslovni centar Vojvodina tj. svima nama poznat kao Spens je prošlu godinu završio je sa gubitkom od oko 22 miliona dinara, dok je 2005. minus u poslovanju iznosio oko 19,5 miliona. I pored gubitaka menadžment Spensa, koga naravno čine članovi SRS-a, smatra da su svi postavljeni ciljevi ispunjeni.

Koji to ciljevi ? Možda zapošljavanje svih nezaposlenih članova SRS-a ili mozda finansiranje svih stranačkih potreba SRS-a i DSS-a u gradu?

Kako je preneo Gradjanski list, u ovom preduzeću je 2006. godine zaposleno 312 radnika, prosečna mesečna bruto zarada direktora Miloja Jakovljevića iznosila je preko 190.000, a zaposlenih blizu 70.000 dinara. Čemu tolike zarade kada se posluje sa gubitkom? 

   Takodje Maja Gojković, za ove tri godine nije uspela da okupi tim oko sebe, tj. nije uspela da pronadje članove Gradskog veća, gradskog arhitektu, gradskog menadžera, svoje prve saradnike, koji bi svojim autoritetom, znanjem i sposobnostima mogli da naprave pomake u smislu novih investicija u grad, što bi svakako značilo otvaranje novih radnih mesta.

   Treba li napominjati najnoviji uspeh gradonačelnice i njene svite postignut tokom spajanja vodovodne cevi u sklopu rekonstrukicije Keja žrtava racije. Oko 60.000 stanovnika Novog Sada je skoro 3 dana, po majskim vrućinama, bilo bez vode. Za to vreme su bile obezbedjene samo četiri cisterne sa pijaćom vodom, od čega su dve snabdevale “Hleb” da proizvodnja hleba ne bi stala, a ostale dve su rasporedjene na Pejićeve salaše i Vojnu bolnicu u Petrovaradinu. I sve to zahvaljujući dobrom rukovodjenu od strane čelnih ljudi javnih preduzeća koja treba da brinu o dobrobiti gradjana Novog Sada.

Majo hvala ti, ali nemoj više da nas voliš.

(izvor informacija: novosadski Dnevnik,Radio021,Gradjanski list)