Ukoliko republički poslanici danas izglasaju predložene izmene Zakona o državnoj upravi, vojvođanski parlament biće obavezan da o svakoj odluci koju donose u roku od 12 sati obavesti Vladu Srbije, odnosno nadležno ministarstvo, koje će, opet, procenjivati da li je potrebno pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti te odluke. Ukoliko Vlada taj postupak pokrene, Ustavni sud Srbije moći će da zaustavi stupanje na snagu pokrajinskih odluka do donošenja konačne odluke.
Inače, predložene izmene Zakona o državnoj upravi, koje će se naći na dnevnom redu današnje sednice Skuptine Srbije, uglavnom se tiču odnosa između centralnih i pokrajinskih organa vlasti. U obrazloženju ovih izmena navodi se da Ustav Srbije predviđa da Vlada nadzire ustavnost i zakonitost odluka organa autonomne pokrajine, te da može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu njihove ustavnosti i zakonitosti, ali pre nego što te odluke stupe na snagu.

Vlada, po tom predlogu, ne može odložiti stupanje na snagu pokrajinske odluke, kako to predviđa važeći Zakon, već to može učiniti samo Ustavni sud. Zbog toga su predloženim izmenama propisani kratki rokovi u kojima ova procedura može biti pokrenuta. Tek, ukoliko novi propisi zažive, komunikacija između Banovine i Nemanjine 11 neće više izostajati. Naime, pokrajinski organi imaće pomenutih 12 sati da odluku koju su usvojili dostave nadležnom ministarstvu, a koje onda u roku od 48 sati Vladi treba da predloži pokretanje procedure pred Ustavnim sudom ako smatra da pokrajinski akt nije u skladu s Ustavom ili zakonom. Vlada to mora da učini u roku od 72 sata, i u tom slučaju USS odlučuje da li će do donošenja konačne odluke odložiti stupanje na snagu pokrajinskog akta.

Podsetimo, prema važećim rešenjima Zakona o državnoj upravi, Vlada Srbije ima ovlašćenje da samostalno odloži stupanje na snagu opšteg pokrajinskog akta ukoliko proceni da on nije u skladu s Ustavom ili zakonom, i ta odluka može da bude na snazi do okončanja postupka za ocenu ustavnosti pred USS-om. Izmenama Zakona o državnoj upravi utvrđuje se i pravo žalbe organa autonomne pokrajine za zaštitu svojih prava, a Ustavom Srbije neposredno je određena nadležnost USS-a da odlučuje o zaštiti pokrajinske autonomije.

Na prvoj vanrednoj sednici ovog saziva Skupštine Srbije, koja počinje danas, poslanici će razmatrati i predloge izmena Zakona o vladi kao i Zakona o državnim službenicima. Predlogom izmena Zakona o vladi predviđeno je da član Vlade ne može istovremeno da bude i narodni poslanik, kao ni poslanik u Skupštini AP i jedinici lokalne samouprave. Predviđeno je da član Vlade ne može da bude istovremeno i član Pokrajinskog izvršnog veća, niti izvršnog organa lokalne samouprave. Zakon preuzima i pravilo iz novog Ustava da je član Vlade dužan da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija. Predloženim izmenama, Zakon o Vladi u potpunosti usklađuje nadležnost Vlade i položaj njenih članova s novim Ustavom, kao i zakonima o državnoj upravi i o državnim službenicima. Izmenama Zakona o državnim službenicima, Vlada je predložila produženje rokova za sprovođenje javnih konkursa za položaje i prestanak dužnosti postavljenim licima čija radna mesta postaju položaji. Umesto 1. jula ove godine, predloženo je da ti rokovi ističu 1. maja 2008. godine.

Kostreš: Uvođenje starateljstva nad AP Vojvodinom

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Bojan Kostreš ocenio je da su predložene izmene Zakona o državnoj upravi „uvredljive“ za Vojvodinu i da se njima dodatno marginalizuju pokrajinske institucije. „Ovaj predlog zakona jasan je pokazatelj zbog čega sam se protivio usvajanju novog Ustava Republike Srbije, a zbog čega su ga i građani Vojvodine odbacili na referendumu. Više je nego jasno da se ovim predlogom uvodi starateljstvo ministarstava, kao inokosnih organa uprave, čak i nad Skupštinom AP Vojvodine i radom njenih 120 poslanika, izabranih od građana Vojvodine“, ocenio je Kostreš. Predsednik pokrajinskog parlamenta upozorio je da je predlog „zapanjujući“, uz opasku da je čak i prethodni Ustav, koji je pisan u vreme režima Slobodana Miloševića, više uvažavao Skupštinu AP Vojvodine. „Odredba da Skupština AP Vojvodine u roku od 12 sati mora da dostavi svoju odluku nadležnom organu je, u najmanju ruku, uvredljiva“, naglasio je Kostreš, i dodao da su do donošenja novog Ustava odluke Skupštine AP Vojvodine podlegale samo oceni ustavnosti i zakonitosti od Ustavnog suda Srbije. „Ovo konkretno znači da svako ministarstvo, poput, na primer, Ministarstva za infrastrukturu, dobija pravo da proceni ustavnost i suspenduje bilo koju odluku Skupštine AP Vojvodine iz oblasti rada tog ministarstva. Ili, još banalnije, ukoliko Skupština AP Vojvodine donese odluku, na primer u 20 časova, ona je obavezna da tokom noći, do 8 časova narednog dana, dostavi odluku ministarstvu. Sve mi se više čini da se ovde radi o potpunoj marginalizaciji Skupštine AP Vojvodine, kao i celokupne pokrajinske administracije, i njihovom svođenju na nivo trećerazrednih institucija“, zaključio je Kostreš.

(novosadski Dnevnik)