Sad je evidentno da je novosadska publika bila veoma željna da manifestacija “Noć muzeja” dođe i u njihov grad, i vrlo verovatno da su svi s nestrpljenjem očekivali da se uključe u “ludilo” o kojem je velika većina mogla samo da sluša, jer ono što se preksinoć i pored lošeg vremena odigralo u užem gradskom jezgru po novosadskim kućama kulture, trgovima i ulicama, bilo je po slobodnoj proceni najmasovnija groznica subotnje večeri ikad. Ne sportska, ne politička, ne festivalska, nego - muzejska!

Premijerna novosadska “Noć muzeja” je bila deo svetske manifestacije, koja se prvi put održala istovremeno u celom svetu, što će reći u 120 gradova, 1900 lokacija i 42 države!
 Prema podacima organizatora novosadske “Noći muzeja”, Produkcijske grupe “Noć muzeja” i asocijacije “Visart”, preksinoć je zabeleženo 50.000 poseta.Teško da bi se pronašla uspešnija strategija punjenja prostora u koje ponekad se čini, bar kod nas, ni bičem ne bi naterao ljude, iste te koji su preksinoć s osmesima, u većim i manjim grupama, strpljivo čekali, a zatim uživali u ponuđenim događajima, sve štrihujući šta su videli, a šta ne, ne retko u “slučajnm” susretima s poznanicima takmičeći se ko na karti ima više precrtanih poseta.
U subotu uveče, bilo je publike koja je prvi put našla svoj put do muzeja i galerija, a bilo je i onih kojima je gužva “smetala” i ipak radovala zbog činjenice da će sad velik broj sugrađana bar delimično steći razumevanje za njihovu ljubav. “Nedostatak” incidenata govori u prilog pozitivnom adrenalinskom naelektrisanju novosadske “Noći muzeja”.

Muzeji i galerije su znalački iskoristili priliku i otvorivši i stalne postavke skinuli su paučinu s prolaza i eksponata koji se malo kad nađu pred tolikim brojem očiju. I fotoaparata, što je bio još jedan sjajan potez u cilju popularizacije umetnosti i njenog približavanja svakodnevici 21. veka. Da, i manje striktna kontrola koja je mestimično pružala prizor i na pivske “krmače” ili čaše u rukama posetilaca, sigurno je doprinela da se i u muzeju svi osećaju kao u preferiranom okruženju.

Zaista je teško bilo obići, sve videti, a kamoli opisati sve na jednom mestu, šta se zbivalo na preko najavljenih 17 lokacija ispunjenih umetničkim sadržajima. Dok je Human teatar u produkciji Kulturnog centra grada još od početka manifestacije u 18 časova animirao prolaznike programom “Put u muzej”, publika se već slivala u “Mali svet” Muzeja grada Novog Sada u galeriji Vojvođanske banke, gde su pažnju privlačile igračke iz prošlog i današnjeg vremena.Što reče jedna gospođa: “Deca se ovim igračkama nisu naigrala!”

Muzej grada je u NS Centru predstavio i duh starog Novog Sada kroz dokumentarnu priču o Lili i njenom crvenom kaputiću, a u Zbirci strane umetnosti kroz memorijal poznate primadone Melanije Bugarinović.

“Brazilska noć” Kulturnog centra grada u Katoličkoj porti, koncertom, fotografijama i izložbom lampi, slika... plenila je muzički nastrojene Novosađane, a Ulica Svetozara Miletića zahvaljujući galeriji “Tablo” i video/ performans artu Marine Tomić, LJubice Čvorović i Danila Prnjata otela je bar deo “mase” u enormnom broju posvećene promenandoj čaroliji Ulice Laze Telečkog.

“Obojeni koktel” Akademije umetnosti u galeriji “Most” Zavoda za kulturu Vojvodine, važio je za najkiselije grožđe, jer se i tamo, ipak, umesto pića služila skulptura. Zato je saletla Dunavskog parka oduševila publiku koja nije mogla da se načudi razuzdanim ženama, u kostimima prošlih vekova. Sve je postajalo jasnije kad se u Muzeju Vojvodine shvati da je reč o “Reveni”, prikazu starog običaja koji je ženama jednom godišnje dozvoljavao da se bahate do mile volje. Stara Vojvodina je bila šarmantno upakovana “na kaldrmi” još jednog “noćobdijskog” programa ove institucije, “Vojvođanskom graždanstvu u susret”, gde su se posetioci za trenutak nalazili na ulici, u apoteci, salonu i balskoj dvorani prošlih vremena.

Muzej savremene umetnosti Vojvodine se opredelio za džez svirku, izuzetno uspešnu animaciju publike da samo naprave svoj muzej, igru koja je uz urbanistička rešenja muzeja savremen umetnosti u okruženju skretala pažnju na problem ove institucije - beskućništvo.

U “Noći muzeja” ponuda iz oblasti likovnih umetnosti bila je veoma raznovrsna i bogata, slikovito rečeno od epohe Mona Lize do epohe Merlin Monro. Galerija Matice srpske izložila je u programu pod nazivom “Model za jednu noć” neke od najznačajnijih portreta i aktova iz svoje zbirke, od toga je ponešto bilo i prvi put pred očima javnosti. Predstavljena su dela iz oblasti slikarstva, crteža, grafike i skulpture nastala od 18. do 20. veka, a među njima velikani Uroš Predić, Paja Jovanović, Stevan Aleksić, Sava Šumanović, Zora Petrović, Bogdan Šuput, Milan Konjović i mnogi drugi.Uz svaki rad edukativne legende objašnjavale su na popularan način nastanak i sudbinu pojedinačnih radova. No publika je mogla da bira da li će te noći biti samo publika, model ili slikar, vajar. Naime u izložbenim salama bili su postavljeni štafelaji i slikarski i vajarski materijal, pa su se ubrzo pretvorile u dinamične radionice. Ko je hteo da svoju nesvakidašnju posetu muzeju ovekoveči fotografijom pružala mu se mogućnost da glavu postavi u jedan od odabranih otvora na uvećanim reprodukcijama klasičnih slikarskih portreta i tako zameni ulogu sa istorijskim modelom. Ova galerija priredila je i izložbu zanimljivih plakata studenata Akadmije umetnosti u Novom Sadu dizajniranih na temu manifestacije.

Galerija “Bel art” postavku za jednu noć posvetila je samo jednom slikaru - Savi Šumanoviću, dočaravajući njegov radni ambijent, uz saradnju sa Galerijom “Sava Šumanović” iz Šida, njegovog rodnog mesta i poslednjeg boravišta. Štafelaj, paleta sa bojama, četkama, neizostavni šešir, čak i kišobran i čaplinovski štap, ali i jedan pejzaž, oživeli su na trenutak duh ovog velikana srpskog slikarstva.

Galerija likovne umetnsoti poklon-zbirka Rajka Mamuzića podarila je radoznaloj publici čak stotinu portreta poznatih umetnika iz nekadašnje Jugoslavije, zahvaljujući saradnji sa Međunarodnom galerijom portreta iz Tuzle. Ova postavka, koja se može pogledati i u narednih mesec dana, sadrži slike, skulpture, crteže i grafike takvih imena kao što su Ivan Meštrović, Kosta Angeli-Radovani, Kosta Hakman, Pavle Radovanović, Pavle Pejović, Ivo Friščić, Safet Zec, Mersad Berber, Emir Dragulj, Nandor Glid, Petar Omčikus i mnogi drugi.

Centar za vizuelnu kulturu “Zlatno oko” priredio je izložbu na temu američke filmske dive Merilin Monro, i to kroz dela aktuelnih domaćih i inostranih umetnika. Dušan Todorović njene usne stavio je na imaginarnu novčanicu, Vladimir Perić ispisao joj je ime metalnim mašinskim delovima, a nemačka umetnica Marike Hajnc-Hok posvetila joj je video instalaciju punu fetiša kao što su tanka roze bluza, fotografija ruku ili krupni video snimak lica Monroove. Tu su i legandarna serigrafija Endi Vorhola iz 1964. i kolor fotografija, jedna od njenih poslednjih, Berta Sterna iz 1962.

Spomen zbirka Pavla Beljanskog čitav program posvetila je fotografijama francuskog autora Tijeri Nektoa. NJegova tema su pariski muzeji i ponašanje publika pred umetničkim delima. Najupečatljiviji je snimak Van Gogovog “Autoportreta” ispred koga je ispružena ruka sa mobilnim telefonom sa čijeg displeja nas gleda digitalizovani slikarski velikan.

U “Art klinici” opet susret sa istorijom ali i savremenošću. Ovde je tema Leonardova “Mona Liza” u stotinak verzija, kao slika, grafika, goblen, fotografija, poster, intarzija. Izložen je i poznati dvojni portret Predaraga Lukovića nastao 1982. u kome su likovi Leonarda i Mona Lize stopljeni u jedan, ali i plakat “Festa 76” sa likom Đokonde, kao i naslovna stranica “NJujorkera” iz 1999. gde umesto lika Mona Lize vidimo Moniku Levinski.

Izložbe i narednih dana - Velika većina izložbi predstavljenih tokom novosadske “Noći muzeja” moći će da se pogleda i narednih dana, čime organizatori izlaze u susret svima koji u subotu uveče nisu uspeli da se rastrče dovoljno brzo.