Psihičko maltretiranje na radnom mestu je često zastupljena pojava o kojoj se kod nas retko priča. Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje, zakidanje na zaradi, samo su neki od oblika zlostavljanja. "Mobing" je novi termin, koji obuhvata sve vrste šikaniranja na poslu.

Mobing je specifični oblik ponašanja na radnom mestu u kojem šef ili kolege zlostavljaju i ponižavaju drugu osobu s ciljem da ugroze njen ugled i dostojanstvo, što na kraju dovodi do ugroženog psihičkog i fizičkog zdravlja žrtve. Za razliku od zapadnih evropskih zemalja, kod nas se o mobingu skoro ništa ne zna.

Zagrebčanka Jadranka Apostolovski je osnovala udruženje za zaštitu žrtava mobinga, posle problema koje je zajedno sa svojim koleginicama imala sa poslodavcem. "Jedne nam je večeri oko 22 sata organizirao jedan kolegij, na kojem nas je izvređao i na kojem nam je rekao da smo lopovi, da smo gubitnici, da smo idioti... Mi smo dobili nove ugovore na strašno sramotno malu plaću i odlučile smo tužiti tada tog svog poslodavca. Nakon sveg tog prijavljivanja poslodavca policiji, općinskom državnom odvjetništvu, inspekciji rada, ja sam se naprosto slomila i morala sam potražiti pomoć psihijatra", kaže ona.

Tegobe na koje se ugroženi na poslu najčešće žale su bezvoljnost, povlačenje u sebe, glavobolja i povišen krvni pritisak. Zbog straha od posledica, ugrožena zaposlena lica se najčešće plaše da potraže pomoć od nadležnih u svojoj firmi. Kad psihički problemi dostignu vrhunac, jedino rešenje preostaje odlazak kod psihijatra.

Dragan Milivojević, psihijatar, kaže da velike firme imaju svoje psihologe: "Međutim, čini mi se da se zaposleni ne javljaju psiholozima za pomoć kojio rade u tim firmama. Oni dolaze kod nas i dolaze zapravo s nekom idejom da bi to moglo da im smeta ukoliko bi oni bilo kome tamo nešto rekli o tome."

Naš zakon ne poznaje termin mobing, ali predviđa zabranu seksualnog uznemiravanja i diskriminacije na radnom mestu. Zaposleni u tom slučaju treba da se obrati prekršajnom sudu, ali mora sam da iznese dokaze.

"Za sada jedina stvar koju neko može da uradi, jeste da podnese tužbu sudu, praktično da sud u postupku utvrdi da li je došlo do diskriminacije, odnosno da li je došlo do seksualnog uznemiravanja da bi eventualno dobio naknadu štete zato što je došlo do toga", objašnjava Ljiljana Milosavljević, zamenik Ministra za rad i zapošljavanje i socijalna pitanja.

Istraživanja kažu i da su žrtve mobinga najčešće ljudi pred penzijom, ali i mladi koji tek počinju s radom.

Aktivno i pasivno šikaniranje zaposlenog, u zavisnosti od inventivnosti zlostavljača - mobera, sračunato da maltretirani sam da otkaz, još pre deset godina definisano je u razvijenim evropskim zemljama kao nezakonito ponašanje mobing. Zakon protiv mobinga imaju i primenjuju članice EU, ali i zemlje koje pretenduju da se pridruže evropskoj zajednici. Naime, Evropski parlament je još 2001. godine usvojio obavezu za sve svoje članice da u radno zakonodavstvo unesu odredbe koje štite sve zaposlene od mobinga. Tako je u zakonu Švedske mobing okvalifikovan kao krivično delo, a u Milanu postoji velika klinika, specijalizovana za lečenje žrtava mobinga.

Na svom izuzetnom tranzicionom putu ka Evropi, prilagođujući zakonodavstvo uređenim demokratskim zemljama, Srbija je u novi zakon o radu unela odredbe koje se odnose na zaštitu od diskriminacije i seksualnog uznemiravanja, ali ne i konkretno na mobing, koji je znatno šireg značenja. Ispada da je prioritetniji bio zakon o zaštiti životinja od držanja u neprimernim uslovima, prekomernog angažovanja i zlostavljanja, u vezi s čim su poslednjih meseci započeli i prvi krivični postupci.

Da li će se, ipak, i kod nas pojaviti zakonska rešenja koja će zabraniti mobing ili, može biti, u našoj zemlji takvih pojava nema?
U najopširnijem uzveštaju o ovoj sve prisutnijoj temi, prenetom na sajtu B92, navodi se da je izraz mobing nastao od engleskih reči mob (naš najbliži prevod bio bi baraba) i mobbish (prostački, grubo, vulgarno...).

“Definicija, sažeto, glasi: mobing je psihološki teror u poslovnom životu i odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju i maltretiranja koja su usmerena na sistematičan način od jednog ili više ljudi, uglavnom prema jednom, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani. To se radi s visokom učestalošću (najmanje jednom nedeljno) i u dužem razdoblju (najmanje šest meseci), što dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje žrtvi. Ne treba brkati sitna spletkarenja i uobičajene tračeve s mobingom. Mobing je prava agresija, koja se odvija u etapama i isplanirano, na sličan način kao što se planira ratna strategija. Vrlo su brojni načini psiho-terora. Uz osnovnu podelu na takozvani vertikalni (nadređeni prema podređenim radnicima) i horizontalni mobing, koji je češći (radnik prema radniku iste ili slične kategorije): nadređeni ili kolege ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve; žrtva se stalno izoluje, niko joj se ne obraća, premešta se u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja kolega i slično; napada se lična reputacija, uz izmišljanje priče o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje, vređanje, psovanje.

Naša specifičnost se ogleda i u tome što je teško naći sagovornike za ovu temu, čak i u pojedinim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava. Tako su nam u Beogradskom centru za ljudska prava rekli da nemaju osobu kompetentnu za razgovor o mobingu. U retkim tekstovima o ovoj temi uglavnom se naglašava da kod nas nije u visokoj meri institucionalizovana pomoć žrtvama mobinga, ali da postoje službe za pomoć: pravnu, socijalnu, logističku - žrtvama maltretiranja, zlostavljanja ili diskriminacije na poslu?! Već u glavnom gradu susedne Hrvatske postoji ambulanta za pomoć žrtvama mobinga, Udruženje za zaštitu žrtava, a organizacija HSLS, nakon temeljnih istraživanja, radi na popravljanju propisa za zaštitu od mobinga i najavaljuje poseban zakon.

Pucanje po svim šavovima U istom izveštaju se navodi da su stručnjaci utvrdili da je redosled događanja kod većine žrtava mobinga isti. “Prvo idu poremećaji raspoloženja, depresija, anksioznost, krize plača, stalno razmišljanje o problemu, osećaj depersonalizacije, napadi panike, socijalna izolacija, emocionalna otupelost, pad samopoštovanja… Odmah zatim, tu su i organske smetnje - glavobolje, poremećaji spavanja, osećaj gubitka ravnoteže s vrtoglavicom, poremećaji u probavnom sistemu, osećaj pritiska u prsima, nedostatak vazduha, srčane poteškoće, kožne promene…Menja se i ponašanje - agresivnost (hetero ili autoagresija), pasivizacija, smanjenje ili povećanje apetita, prekomerno pušenje …Neretko, ova vrsta savremenih drama ima smrtni ishod, progres organske bolesti ili suicid žrtve mobinga.”

Iskustva psihologa i psihijatara govore o ozbiljnom narušavanju zdravlja žrtve mobinga, čak i s fatalnim ishodom, zbog čega se zdravstvene posledice i naučno istražuju.
Kao najčešći oblici mobinga navode se sindromi ’’praznog’’ i ’’punog’’ stola. Prvi je šablon pasivnog šikaniranja, kad se zaposleni lišava svih radnih zaduženja i odgovornosti, osim same radne obaveze, pri čemu s njim niko ne kontaktira, tako da je izlovan, uz posrednu, ali jasnu poruku da je suvišan. Sledi sindrom “ punog stola”, koji je suprotan i podrazumeva pretrpavanje zaposlenog zadacima, koje nije umogućnosti da završi na vreme, zbog čega je pod konstantnim stresom i kritikom ostalih.

Procenjuje se da se broj žrtva mobinga i mobera povećava u zemljama tranzicije, “zbog egzistencijalne ugroženosti u firmama se stalno smanjuje broj radnika - svako je svakome neprijatelj, a ljudi se ne libe da perfidnim ili otvorenim neprijateljstvom eliminišu ostale i sačuvaju - sebe”. S obzirom na to da su tranziciona društva socijalno nepravedna, s visokim stepenom represije, fleksibilna prema (ne)poštovanju zakona i ljudskih prava, surova prema običnom građaninu koji se svakodnevo izlaže najbizarnijim egzistencijalnim nedaćama, osoba mobirana i na radnom mestu dovodi se u potpuno nepodnošljivu situaciju.

Na drugoj strani, kako se ocenjuje, u zemljama razvijenog kapitalizma, mobing postaje jedan od metoda kojima poslodavac pribegava kako bi se ’’prekobrojni’’ naterao da sam ode iz firme. Po podacima, u zemljama EU, po tužbama, žrtvi mobinga preduzeća u proseku plaćaju odštetu od 30.000 do 100.000 evra.

“U mnogim firmama Amerike i Evrope zapošljavaju se i profesionalni moberi, to se ubrzano širi i na tranzicione zemlje, a ‘profesionalnih baraba’ ima sve više i u srpskim preduzećima. Naravno, u Srbiji se o tome nerado govori, još manje nešto preduzima. Na jednoj od retkih tribina kod nas na temu mobinga, održanoj u Nišu, čule su se grozne priče samih žrtava, lekara, rođaka šikaniranih radnika… Najčešće žrtve su ljudi koji misle svojom glavom, koji se ne uklapaju u šeme šefova, ali i poslušnih kolega.

(B92,novosadski Dnevnik)