Domaći standardi u proizvodnji motornih goriva su na nivou osamdesetih godina, što odgovara motorima iz tog vremena. Iako gorivo u Evropi ima istu energetsku moć, domaći derivati imaju više sumpora i aromata, što remeti rad motora novije proizvodnje i više zagađuje okolinu - kaže za „Blic“ Božo Stanišić, tehnolog i zamenik direktora kompanije AVIA „Petrobart“.

- Ako sipate dizel D2 u motor koji zahteva evro 4, taj motor će raditi, ali vrlo kratko. Razlog tome su ugrađeni katalizatori za obradu izduvnih gasova koji ne trpe visok sadržaj sumpora. Ako gorivo ima više sumpora, onda se oni zapuše i dolazi do prestanka rada motora. Veliki svetski proizvođači automobila zahtevali su od NIS-a da se zadovolje kvaliteti derivata potrebnih za njihove automobile koji se prodaju na domaćem tržištu, što podrazumeva zadovoljenje evropskih standarda za evro 4 i bezolovni benzin - objašnjava Stanišić.
Prema njegovim rečima, najbliži benzin evropskim standardima je BMB 95, a od dizela evro 4 ispunjava evropske norme.
- Negde krajem osamdesetih Rafinerija Pančevo bila je na jednakom tehnološkom nivou kao rafinerije u Evropi, pa se čak bezolovni benzin izvozio u Austriju. Ali sada je Srbija među poslednjima u Evropi koja prodaje olovni benzin namenjen automobilima proizvedenim osamdesetih - kaže on.
NIS proizvodi evro 4 dizel u svojim rafinerijama, ali u nedovoljnim količinama, pa se zbog toga polovina tržišta snabdeva iz uvoza. Međutim, zbog omogućavanja uvoza, prema Stanišićevim rečima, počeo je šverc goriva.
- Normalno je da se uvozi evro 4, s obzirom na to da ga nema dovoljno na tržištu. Međutim, sada se pod nazivom evro 4 uvoze petroleji i razni specijalni benzini. To se ovde, nakon uvoza, meša i sve se prodaje kao evrodizel ili D2. Na granici nema dovoljnog stepena kontrole i onda prolazi sve ono što se može mešati u dizel - kaže Stanišić i dodaje da bi trebalo odrediti posebne carinske prelaze preko kojih može da se uvozi i na kojima bi postojale akreditovane laboratorije koje mogu brzo da provere da li kvalitet derivata odgovara datim specifikacijama u papirima.
Prema njegovim rečima, čudno je to što se odjednom pojavilo mnogo firmi za proizvodnju boja i lakova koje mogu legalno da uvoze petrolej i specijalne benzine, koji mogu da se mešaju sa dizelom i evrodizelom.
- Međutim, niko ne prati koliko je boja proizvedeno tim petrolejom. Takođe, u okolnim državama možete naći komponente koje mogu da se mešaju sa evro 4 ili D2 i dogovoriti se sa lokalnim prodavcem da vam u papirima deklariše kao evro 4. One, naravno, koštaju mnogo manje nego evro 4. Nemoguće je fizički kontrolisati svaku auto-cisternu koja uđe u zemlju - objašnjava Stanišić. Prema njegovom mišljenju, potrebno je uvoz usmeriti na nekoliko krupnih dobavljača koji bi uvozili u velikim količinama, na primer brodovima ili železnicom, kako bi se lakše izvršila kontrola. Međutim, za novonastalu situaciju on krivi i NIS zbog zabrane skladištenja evrodizela u svojim skladištima.
- Važnije od toga je to što u NIS-ova skladišta ne može da uđe nikakvo gorivo bez njihove analize. Međutim, predsednik UO Željko Popović zabranio je skladištenje u skladišnom prostoru NIS-a, jer prema Zakonu o akciznim skladištima, u akcizna skladišta ne možete da primate robu trećih lica - kaže Stanišić.
I iz NIS „Petrola“ nam je stiglo objašnjenje da se kvalitet goriva kontroliše na nekoliko nivoa: u toku prerade, odnosno procesne kontrole, nakon procesa proizvodnje derivata, pre i nakon prijema goriva u rezervoare na centralnim skladištima, kao i na benzinskim stanicama NIS „Petrola“. Tek nakon izveštaja o kontroli kvaliteta koji zadovoljava sve propisane standarde kvaliteta na auto-punilištima se gorivo utače u cisterne i kreće na benzinske stanice. Gorivo kontrolišu laboratorije NIS-a, ali i kontrolna kuća „Jugoinspekt“ čiji sertifikati o kvalitetu prate svaku cisternu.
Inače, Stanišić je objasnio da se namešano gorivo najčešće prodaje pumpama po dosta nižim cenama, a distributeri su obično privatnici.

Šta raditi kad benzin ne valja
- Nakon prijave inspektor izlazi na lice mesta i uzorak šalje laboratoriji, od koje se u roku od 48 sati dobije izveštaj. Ako se pronađe loš kvalitet, vrši se zabrana prometa i podnosi se prijava. Inspekcija najčešće zahteva da se potrošač obešteti ponovnim točenjem goriva - objašnjava Verica Simić, načelnik u Republičkoj inspekciji. Prosečno, kaže, stiže oko pet prijava mesečno na kvalitet, jer se u benzinu obično pronalazi voda.

 (Blic)