U odnosu na prethodnu godinu, domaći kupac računara za isti novac dobija gotovo dvostruko više memorije, savremeniji monitor i bržu grafičku karticu, a dostupniji su mu i procesori s dva jezgra.

   Skokovi u performansama između dve susedne generacije proizvoda veoma retko dostižu pedeset procenata, a pogotovo je to retkost u računarskom svetu. Ipak, da je i to moguće dokazuje naše ovogodišnje testiranje konfiguracija s domaćeg tržišta. 

   Najjači računar koji smo dosad testirali bio je sveukupni pobednik testa pre dve godine, dok prošle godine nijedan od kandidata nije dosegao magičnu granicu od 100 poena na našem standardnom testu PC WorldBench 5. Ove godine je, međutim, čak šest konfiguracija probilo tu granicu, a još tri su bile na pragu da to učine. Dve najjače su se opasno približile granici od 150 poena, što nas vraća na ubrzanje od pedeset procenata s početka testa. 

   Za takva dostignuća treba da zahvalimo novoj mikroprocesorskoj arhitekturi Core2 kompanije Intel. Posle nekoliko uzastopnih godina tržišnog saplitanja zbog ipak inferiorne arhitekture NetBurst, kojoj često ni značajno veća radna frekvencija nije bila dovoljna za pariranje procesorima kompanije AMD, korenito izmenjen pristup je vratio Intel na mesto na kom je bio godinama – na sam vrh. Iako AMD zaostaje u performansama, to nikako ne znači da je prespavao prethodnih dvanaest meseci, pošto i računari zasnovani na jačim procesorima tog proizvođača (kojih ovoga puta nije ni bilo u ispitivanim konfiguracijama) takođe postižu 120 i više poena na testu WorldBench 5. Međutim, pravi odgovor kompanije AMD očekuje se za nekoliko meseci, kada bude predstavila arhitekturu K10, koja bi opet mogla da je vrati na presto. 

   Velike promene dogodile su se i na tržištu grafičkih akceleratora, budući da je nedavno predstavljen prvi grafički procesor u potpunosti kompatibilan s novim standardom DirectX 10. Kartice iz serije 8800 kompanije nVidia raspolažu izuzetno velikom "sirovom" snagom, koju tek poneki dostupan naslov može da uposli u iole većem procentu. Kao i na tržištu procesora, i u ovoj oblasti se čeka odgovor kompanije AMD/ATI, koji bi u vidu grafičkog čipa R600 trebalo uskoro da bude predstavljen. 

   Veoma zanimljiv je silazak S-ATA tehnologije čak i u najniži tržišni segment, što je dobar pokazatelj kakva sudbina, verovatno vrlo brzo, čeka IDE diskove. Ove priključke ćemo, po svoj prilici, i dalje viđati na pločama, pošto se najveći deo optičkih uređaja proizvodi za tu magistralu. Iako se poslednjih meseci stidljivo pojavljuju moderniji optički uređaji, s daleko većom gustinom zapisa podataka, proći će sigurno još nekoliko godina dok oni postanu standardni. 

   Moramo skrenuti pažnju na još jednu tendenciju, a to je sve veća zastupljenost monitora širokog formata. Za to postoji nekoliko razloga, ali najvažniji su svakako ekonomska isplativost za proizvođača i proširena upotrebljivost za korisnike, pošto je sve više multimedijalnog sadržaja prilagođeno upravo za monitore sa ovim odnosom stranica. U bliskoj budućnosti će i igre podržavati pretežno ovakve monitore, što će svakako dodatno doprineti njihovoj popularnosti. 

   Kao što je čitaocima poznato, za testiranje koristimo paket WorldBencha5, ali će u sledećih nekoliko meseci biti predstavljena verzija tog paketa koja će raditi i na operativnom sistemu Windows Vista, pa ćemo i mi moći preciznije da vrednujemo prednosti većeg broja jezgara u procesorima poslednje generacije. 

   Uz WorldBench, sve konfiguracije smo testirali i pomoću 3DMarka 06, programa za merenje grafičkih performansi u igrama. Ova verzija se može pokrenuti isključivo na grafičkim akceleratorima kompatibilnim sa specifikacijama DirectX 9, a pojedine testove moguće je sprovesti jedino na najnovijim karticama. Uz to, kartica mora imati i veliku količinu memorije, najmanje 128 MB, pa je i to razlog što neki računari, iako imaju odgovarajući hardver u vidu integrisane kartice, nisu uspeli ni da završe test 3DMark. Naime, njima je dodeljeno „samo“ 64 MB, premda je to više nego dovoljno za svakodnevni rad. 

   Moramo pomenuti i nekoliko činjenica koje su nas donekle iznenadile. Pre svega, to je slaba zastupljenost računara zasnovanih na procesorima kompanije AMD. Dok se to može smatrati očekivanim u najvišoj klasi, pomalo je neobična dominacija Celerona nad Sempronom, iako je to očigledno lošiji izbor za većinu primena. Isto tako, 256 MB radne memorije je po našem mišljenju ispod svakog minimuma, budući da je za komforan rad čak i u Windows-u XP preporučljivo imati makar dvostruko više, a Windows Vista se ne može ni instalirati na takvom računaru. 

   Šta se nije promenilo u odnosu na prethodnu godinu? Dominacija kompanije Gigabyte kada je o izboru matične ploče reč – u polovinu testiranih računara ugrađene su ploče tog proizvođača. Raduje nas povratak kompanije Asus u ovaj segment, najviše zbog izuzetne serije ploča za novije Intelove procesore. 

   Grafičke kartice s čipovima kompanije NVidia su takođe mnogo zastupljenije, što je u potpunosti očekivano posle serije nadmoćnih proizvoda u gotovo svim tržišnim segmentima tokom prethodne godine. 

   Kada podvučemo crtu, moramo reći da smo ipak zadovoljni rezultatima testiranja. Sada se po prošlogodišnjim cenama mogu kupiti znatno jači računari, što je naravno u skladu s tehnološkim napretkom. Voleli bismo da je ta cena i niža, ali je to zasad izvodljivo jedino sniženjem stope PDV-a na predlaganih osam procenata. Ukoliko se to dogodi, svakako će dodatno podstaći dalji razvoj informatičkog društva u našoj zemlji.

(Mikro)