Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević ocenio je za Radio B92 da presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu obavezuje Srbiju da ispuni obaveze prema Tribunalu, a Evropsku uniju da Srbiju tek potom primi u članstvo.
Prema njegovim rečima, Srbija bi uskoro mogla da se ponovo suoči s reakcijom Saveta bezbednosti ako Hagu ne izruči sve optužene. Prema tumačenju bivšeg ad hok sudije Međunarodnog suda pravde Vojina Dimitrijevića, presuda ne obavezuje Srbiju da donese deklaraciju o događajima u Srebrenici 1995, ali je njeno donošenje moralna obeveza.
"Niko nas neće osiromašiti time. Sada treba da se vidi imamo li griže savesti, imamo li stida, imamo li osećanje reda prema mrtvima, čiji broj opet stalno umanjujemo, i to sa visokih političarskih mesta. I možemo li mi u jednoj dobro sročenoj deklaraciji izraziti taj stav", kaže on.
Pre dve godine, osam nevladinih organizacija sačinilo je Predlog rezolucije o osudi zločina u Srebrenici, koji su u skupštinsku proceduru prosledili poslanici Žarko Korać i Nataša Mićić. Ipak, za usvajanje te deklaracije nije bilo političke volje, pre svega stranaka bivšeg režima.
Predsedništvo: Deklaracija moralni čin
Usvajanje deklaracije kojom bi se osudio zločin u Srebrenici inicijativa je predsednika Srbije Borisa Tadića, iako se u presudi Medjunarodnog suda pravde u Hagu ne traži eksplicitno usvojanje takvog dokumenta, rečeno je agenciji Beta u kabinetu predsednika Republike.
Povodom nedoumica oko sadržaja presude i inicijative predsednika, u kabinetu je rečeno da Tadić smatra da bi usvajanje deklaracije bio moralni čin Srbije. Isti izvor je naveo da ta obaveza postoji zbog potrebe da se država i društvo distanciraju od "jednog užasnog zločina" koji je pred Medjunarodnim sudom pravde okarakterisan kao genocid.
Presuda Međunarodnog suda pravde obavezuje Srbiju da se jasno distancira od ratnih zločina, rekao Jovan Simić, savetnik Borisa Tadića, skupština mora da donese jasnu rezoluciju u kojoj osuđuje genocid u Srebrenici. Ako Srbija to ne bude uradila, prema Simićevim rečima, ona neće moći da se poziva na međunarodno pravo u drugim slučajevima, a mogle bi da uslede i teže posledice.
"Dolazimo na polje da li mi poštujemo međunarodno pravo, da li poštujemo najvažniju pravnu instituciju ili ne poštujemo, da li smo deo planetarnog sistema ili ćemo da krenemo drugim putem. To je pitanje političke zrelosti i odluke i nadam se da će se takva deklaracija doneti. Ako se ne donese, izvesno je da će Savet bezbednosti doneti ili rezoluciju ili mere koje će biti predvorje daljeg evoluiranja tog problema koji može da se završi nekim sankcijama", rekao je Simić.
Sud je u presudi konstatovao da plaćanje kompenzacije ili naredba koja bi osigurala da se zločin neće ponoviti, ne bi bili primereni, ali navodi da Srbija mora "odmah da preduzme efektivne korake kako bi osigurala puno poštovanje obaveze da kažnjava izvršenje genocida, te da sve pojedince optužene za genocid prebaci u Haški tribunal i da u potpunosti sarađuje sa sudom".
LDP: "Deklaracija je optužnica za SRS i SPS"
Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović najavio je danas početak kampanje za usvajanje deklaracije o obavezama državnih organa Srbije u ispunjavanju odluka Međunarodnog suda pravde i rekao da je deklaracija optužnica za stranke nekadašnje vlasti.
Jovanović je rekao da nema kompromisa o suštini deklaracije, koja predstavlja optužnicu za Srpsku radikalnu stranku i Socijalističku partiju Srbije, koje su državu dovele na optuženičku klupu i zbog kojih je Srbija prva država na svetu osuđena za kršenje Konvencije o sprečavanju genocida.
"Deklaracija ruši sve kulise i posle glasanja o njoj neće biti iluzija ko su stranke demokratskog bloka", rekao je Jovanović i dodao da u Srbiji nema demokratske vlade dok ne bude snage da se država suoči sa zločinima koji su počinjeni u ime njenih građana.
On je rekao da će LDP s koalicionim partnerima SDU-om i GSS-om, najverovatnije za vikend, početi prikupljanje potpisa građana kako bi se tekst deklaracije našao na dnevnom redu Skupštine nezavisno od toga da li će biti poslaničke većine za to.
Predlog deklaracije LDP-a : Polazeći od činjenice da je Republika Srbija punopravna članica Ujedinjenih nacija, koja ima nesumnjive obaveze prema Međunarodnom sudu pravde kao najvišem sudskom organu Ujedinjenih nacija i da je potpisnica Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, naglašavajući da je genocid zločin po međunarodnom pravu i pravnom poretku Republike Srbije koji je u suprotnosti s načelima i ciljevima Ujedinjenih nacija i temeljnim vrednostima ustavnog i društvenog sistema Republike Srbije, ističući da je poricanje genocida ili njegovo odobravanje čin koji po sebi predstavlja zločin koji zaslužuje najoštriju osudu i kažnjavanje, imajući u vidu najviše državne interese Republike Srbije:
Izgradnju i razvoj demokratskog društva zasnovanog na vladavini prava u kojem se dosledno poštuju ljudska prava; očuvanje i jačanje stabilnosti i saradnje u regionu i uključivanje Republike Srbije u evropske integracije u kojima mora biti mesta za sve države nastale na teritoriji bivše Jugoslavije, uvažavajući napore međunarodnih institucija, vladinih i nevladinih organizacija u pogledu saradnje s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i prevladavanja teškog nasleđa prošlosti na teritoriji bivše Jugoslavije, insistirajući na načelima i ciljevima Povelje Ujedinjenih nacija i poštovanju ljudskih prava i očuvanja regionalnog i univerzalnog mira i stabilnosti, Narodna skupština Republike Srbije donosi:
DEKLARACIJU O OBAVEZAMA DRŽAVNIH ORGANA REPUBLIKE SRBIJE U ISPUNJAVANJU ODLUKA MEĐUNARODNOG SUDA PRAVDE
Član 1.
Republika Srbija priznaje odgovornost svojih državnih organa za povrede Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida onako kako je utvrđeno u presudi Međunarodnog suda pravde.
Republika Srbija će preduzeti sve neophodne mere, izvršiti bez odlaganja sve naloge iz presude Međunarodnog suda pravde i uhapsiti sve optužene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.
Član 2.
Narodna skupština smatra da:
Prihvatanje odluke Međunarodnog suda pravde i ispunjavanje naloženih mera nije samo obaveza po sudskoj odluci jer nije moguća izgradnja demokratskog, otvorenog i pravednog društva u Srbiji bez suočavanja sa zločinima u prošlosti, uključujući naročito genocid izvršen na području zaštićene enklave Srebrenica; svako veličanje, opravdavanje ili relativizacija genocida i svih drugih povreda međunarodnog prava predstavlja zločin koji ugrožava ustavni poredak, sadašnjost i budućnost Republike Srbije; poštovanje ljudskih prava i prihvatanje odgovornosti podrazumeva i poštovanje žrtava i preduzimanje svih neophodnih mera za zadovoljenje prava na istinu, pravdu, simboličnu reparaciju i garanciju da se zločini iz prošlosti neće ponoviti; zaboravljanje zločina i rehabilitacija ideja koje opravdavaju zločin i njegove izvršioce predstavljaju nove zločine koji su u Republici Srbiji nedopustivi i kažnjivi; potreba suočavanja s prošlošću zahteva sistem institucija, mehanizama i procesa kоје će nadležni organi Republike Srbije bez odlaganja formirati i u potpunosti podržavati.
Član 3.
Narodna skupština upućuje iskreno izvinjenje i najdublje saučešće svim žrtvama i porodicama žrtava počinjenog genocida u Srebrenici i svim građanima Bosne i Hercegovine koji su žrtve zločina počinjenih u naše ime.
Član 4.
Narodna skupština i svi državni organi Republike Srbije vodiće unutrašnju i spoljnu politiku na temeljima poštovanja međunarodnog prava, odluka međunarodnih institucija, dobrosusedske saradnje i poštovanja teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine.
Član 5.
Republika Srbija se obavezuje:
Da, u skladu sa svojim ustavnim poretkom, krivičnim zakonodavstvom i potvrđenim međunarodnim ugovorima efikasno goni i kazni svako pozivanje na izvršenje genocida iz Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida i članova 370 i 375 Krivičnog zakonika Republike Srbije; da, u skladu sa svojim ustavnim poretkom, krivičnim zakonodavstvom i potvrđenim međunarodnim ugovorima, efikasno goni i kazni svako izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i propagandu rata; da kroz svoj pravni sistem i postupanje državnih organa jasno osudi svaki pokušaj relativizacije zločina počinjenih u naše ime tokom rata u Bosni i Hercegovini, a naročito na području zaštićene enklave Srebrenica; da kroz svoj pravni sistem i postupanje državnih organa jasno osudi svako poricanje genocida u Srebrenici; da odmah počne primenu Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava i u zakonitom postupku izrekne meru zabrane obavljanja javnih funkcija licima za koja se dokaže da su odgovorna za masovna kršenja ljudskih prava tokom rata na teritoriji bivše Jugoslavije; da svim sredstvima državne politike ojača pravosudni sistem i stvori uslove za efikasno i nepristrasno gonjenje svih učesnika u krivičnim delima koja u sebi imaju elemente genocida, kršenja humanitarnog prava, izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, ratne propagande ili pozivanja na agresivni rat; da podstiče politički i javni dijalog u kojem neće biti moguće opravdavanje zločina, održavanje ili uspostavljanje društvenih uslova za slično ponašanje u budućnosti; da u svom obrazovnom sistemu insistira na jasnoj osudi zločina koji su počinjeni u prošlosti i da čitav sistem obrazovanja zasnuje na potrebi da se mladi u Srbiji vaspitavaju u skladu s opšteprihvaćenim civilizacijskim vrednostima i gnušanjem prema svakom pokušaju opravdavanja zločina, uključujući naročito ratne zločine i zločin genocida.
Član 6.
Donošenjem ove Deklaracije Narodna skupština iskazuje nedvosmislenu nameru da raskine kontinuitet s politikom kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida koja je dovela do odluke Međunarodnog suda pravde i pokazuje spremnost da svoju buduću državnu politiku gradi na vrednostima koje podrazumevaju postojeći
Francuska zove na poštovanje presude
Francuska je danas pozvala BiH i Srbiju da poštuju presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu i da nastave saradnju s Haškim tribunalom.
Portparol Ministarstva inostranih poslova Žan-Batist Matei je izjavio da je Francuska "primila k znanju izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je pozvao srpski parlament da zvanično osudi masakr u Srebrenici". (B92) |
