Naime, svima je poznato da je mudro ugasiti mo­tor kada vam se crveno svetlo upali ”ispred nosa”, ali isto tako, verovatno svi znaju da često starto­va­nje opterećuje dotični starter i akumulator, a ima i negativne posledice po motor, ukoliko ovaj nije po­stigao radnu temperaturu. Osim toga, uopšte nije zabavno čekati sa rukom na kontakt ključu, kada će se upaliti zeleno svetlo, a još manje uključivati i isključivati razne potrošače, kao što su svetla, bri­sa­či, auto-radio, klima uređaj i slično.

Da bi se sve ovo izbeglo, klasični starter zamenjen je specifičnim alternatorom, koji ima dvostruku funk­ci­ju. Velika snaga od 2 kW, omogućuje mnogo brže po­kretanje motora (0,4 s ume­sto gotovo 1 s), i ujedno na­­paja akumulator elektri­čnom energijom. Kako ovaj ne bi brzo ispustio ”dušu”, zamenjen je duplo snažnijim, ali i duplo skupljim, sa garancijom od dve godine. Uz sve ovo neophodna je i zavidna ko­li­čina elek­tronike, koja odlučuje kada, i u kojim okol­nostima, dolazi do gašenja agregata. Dakle, teo­rijski sve de­lu­je prilično jednostavno, ali da vidimo kako se sistem ponaša u praksi.

Odmah po paljenju motora, primetna je razlika u poređenju sa ”klasičnom” metodom. Ovaj samo diskretno zareži, bez uobičajnog ”verglanja”, često pra­ćenog vibracijama. Potom, neophodno je anga­žo­vati prvi stepen prenosa ”šapama” pored uprav­ljača, ili standardnom ručicom, kada je moguće iza­brati između dva moda: automatski ili manuelni. Naime, C2 Stop&Start u ponudi je isključivo sa Sen­sodrive menjačem, dakle bez papučice kvačila. Bez sumnje atraktivan i zabavan menjač, koji ima samo jednu manu - pomalo je spor. 

Nakon polaska, prirodno, očekujemo da se motor ugasi već ispred prvog crvenog svetla, ali ovaj prkosno nastavlja da radi i nakon nekoliko uzastop­nih semafora? Ne, nema problema, jednostavno dok ne postigne radnu temperaturu, ostaje u radu, baš kao i kada je klima uređaj podešen da maksimalno ohladi unutrašnjost. Manji potrošači, kao što su brisači, svetla, ventilator grejanja, elektro­po­di­zači prozora, nastavljaju normalno da funkcionišu.

I odjednom, čak pre nego što smo se kompletno zaustavili, potpuna tišina. Sa stopalom na kočnici i brzinom manjom od 6 km/h, upalila se signalna lampica na komandnoj tabli ”EKO ON”, koja signalizira prestanak rada agregata. U ovom stanju mirovanja, ostaje sve dok je noga na kočnici (dovoljan je mali pritisak), a čim se popusti, startuje u deliću sekunde, opet veoma diskretno.

Zaista praktično i ekono­mi­čno, pod uslovom da zaustavljanje traje bar tri se­kunde, koliko zapravo po­troši jedan prosečan agre­gat prilikom startovanja. Što je period duži, veća je ušteda, pa smo u ”špicu” zabeležili značajnu, 30% manju potrošnju sa uklju­če­nim Stop&Start sistemom. Ukoliko za njim nema real­ne potrebe, moguće ga je isključiti, prekidačem na komandnoj tabli. Sa druge strane, na otvorenom putu nema nikakve ušte­de, no mali 1,4i 16V od 90 KS i nije preterano že­dan.

Ovo je za sada jedini agregat koji ide uz C3 i C2 Stop&Start, i predstavlja dobar kompromis. Po­gura ga do 180 km/h, a ubrzanja, iako su slabija od verzije sa klasičnim menjačem, dovoljno su dobra. Do 100 km/h neophodno je 13 sekundi, no kako je obrtni moment ograničen na skromnih 130 Nm, treba ga stalno gurati u visoki režim rada.

Nažalost, motor tada postaje veoma prisutan u kabini, na šta treba dodati i buku od podvozja.
Iako je i pri velikim brzinama ponašanje na putu bez zamerki, C2 je, ipak, prevashodno gradski auto­mobil. Kad spomenusmo grad, recimo da sa uključenim sistemom, troši u izrazito nepovoljnim uslovima iz­među 9-10 litara. Najniža potrošnja od 6,5 litara, odnosi se na regionalne puteve, dok na autoputu iznosi 7,3 litara (prosečna brzina 132 km/h). Zabe­le­ženi prosek stabilizovao se na 7,5 litara. 

Na sceni od oktobra 2003. godine, šarmantni C2 ima sve više muke da se nametne u okviru same fa­milije, pre svega zbog dolaska znatno jeftinijeg C1. Odlikuje se originalnim stilom, koga karakterišu, oštre linije i neobična forma zadnjeg dela. Postav­ljen je na skraćenoj platformi modela C3, pa je pri­rodno od njega i kraći za 8 cm, što se pre svega odra­žava na prtljažni prostor. Iako u minimalnoj konfiguraciji poseduje zapreminu od samo 224 dm kubnih, zahvaljujući dobroj modularnosti, pokazao se dovoljno praktičnim.

Naime, dva zadnja sedišta smeštena su na klizačima (C2 je registrovan za 4 osobe) i moguće ih je sklopiti, čime se dobija mak­si­malno 879 dm3. Prostor za kolena pozadi, ipak je veoma ograničen.

Zato napred podseća na vozilo više kategorije, kako prostorom, tako i bogatstvom opreme. Bazi­ran na završnoj verziji Pack Ambiance, obogaćen je automatskim klima uređajem, regulatorom i limi­terom brzine, senzorima za automatsko paljenje svetla i brisača, halogenim svetlima za maglu itd. tako da je ”ulaznica” prilično skupa. Neophodno je 14.750 evra, no ukoliko je za utehu, za Stop&Start se ništa ne doplaćuje.

Krajem prošle godine, enterijer je lagano resti­li­zo­van, tako da je instrument tabla sada preglednija. Brojke na digitalnom brzinometru su uvećane, a analogni obrtomer, postavljen iznad ovoga, je čit­lji­viji. Valorizovani su i upotrebljeni materijali, a fi­nalna obrada, koja je bila predmet brojnih kritika, je poboljšana. C2 Stop&Start, teško bi se mogao nazvati hibrid­nim automobilom i ne donosi ništa po­sebno revolu­cionarno. Ipak, omogućava veliku ušte­du goriva u gradskoj vožnji i manje zagađuje oko­linu, a kako ne prouzrokuje ”kolateralnu štetu” (neizmenjene ka­rakteristike i cena), vredan je paž­nje. Bilo bi, me­đu­tim, poželjno ugrađivati ovaj sistem uz slabije mo­tore i baznu opremu, čime bi postao interesantiji širem krugu vozača.