Lekari privatnici su hokhštapleri koji imaju i privatu praksu ili rade kod njih. naravno da mi se deševalo da nema mesta u državoj, ali zato ima u privatnoj praksi.

Slazem se sa tobom Dark, ali meni je porazavajuca cinjenica da isti lekari rade u drzavnim i privatnim ordinacijama i ambulantama. I jednostavno hteo ili ne prinudjuju nas da dodjemo kod njih privatno u toku poslepodneva. Uvek ti sloze pricu kako se ceka mesecima ili kako u drzavnoj nije sve bas dobro jer im nedostaje ko zna sta, ali eto oni tamo privatno sve imaju. I onda ti imao ili nemao para, snadjes se svakako za lovu pa odes u tu privatnu ordinaciju kod tog istog doktora ili zubara i slicno.

Neka se odluce lepo, ili ce da rade za platu u okviru drzavnog zdravstva ili neka idu u privatnu praksu a svoje mesto neka oslobode, jer ima toliko ljudi koji su zavrsili medicinu a ne pruza im se prilika ni za zaposljavanje niti za specijalizaciju.

upravo juče povede se razgovor među mojim kolegama na poslu kako danas više ne smeš biti ni bolestan ako nemaš keš.jedan kolega je trebao da radi nekakve testove opterećenja i da napravi neke "snimke" srca,čovek pati od neke anomalije i stanje mu je postalo ozbiljno...u državnoj ustanovi su mu-njemu,čoveku koji je srčani bolesnik,'ladno zakazali sve to tek za tri meseca,a onda mu preko pulta gurnuli vizitku za privatnu praksu.zamislite njegov šok kad je otkrio da tu privatnu ordinaciju drži isti lekar kod kog ima zakazano u državnoj ustanovi.
ali šta će čovek,bolestan,a kao svaki čovek boji se bolesti i smrti,pa zajmio pare i otišao privatno.napravio sve za jedan dan i krenuo sa terapijom...
nema sreće kod nas,sve dok nam je društvo i sistem vrednosti takav kakav je-samo keš,moć,popularnost,slava...
časti,moralnih kodeksa,iskrenosti i poštenja nema ni na vidiku,a priča o lekarskoj etici i Hipokratu je samo još bajka za malu decu i mentalno zaostale...

Masovno tezgarenje državnih doktora u privatnim klinikama i na granici legaliteta ima podlogu u nedorečenim zdravstvenim zakonima, zanemarenoj kontroli stručnosti i pomanjkanju etičnosti i morala
 
 
Smrt zdravog trogodišnjeg deteta zbog operacije očne katarakte, čiji su akteri dve privatne zdravstvene ustanove a izvođači radova državni doktori "na tezgi" u privatnom sektoru, najsvežiji je primer lične i profesionalne (ne)odgovornosti ali i (ne)funkcionisanja i korumpiranosti zdravstvenog sistema.

Prema dosadašnjim saznanjima, preminula devojčica imala je urođenu katarktu i bila je pacijent privatne oftalmološke ordinacije "Ilić". Kad su odlučili da je operišu, ordinacija je iznajmila salu specijalne privatne bolnice za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Perfekta i državne doktore: hirurga oftalmologa dr Boru Mitrovića zasposlenog u Gradskoj bolnici na Zvezdari, inače zeta Božidara Ilića, vlasnika ordinacije "Ilić", i penzionisanog državnog profesora anesteziologije dr Stanoja Glišića. Kad je krenulo po zlu (za sada postoji osnovana sumnja da je uzrok smrti deteta problem sa anestezijom) devojčicu su prebacili – naravno – u državnu pedijatrijsku ustanovu Institut za majku i dete.

Ova strašna i, još gore, klasična priča funkcionisanja tranzicijskog srbijanskog zdravstva u kom masovno tezgaranje državnih doktora u privatnim klinikama i na granici legaliteta povremeno odnosi živote, ima podlogu u nedorečenim zdravstvenim zakonima, zanemarenoj kontroli kvaliteta i stručnosti lekarskog rada, u pomanjkanju profesionalne etike i morala u lekarskoj profesiji.

 Zakonom o zdravstvenoj zaštiti od pre dve godine privatna i državna lekarska praksa su izjednačene, ali samo na papiru. Državno zdravstvo je pod pokroviteljstvom Zavoda za zdravstveno osiguranje a privatna praksa nije. I ne zna se kada će poreski obveznici Srbije biti u prilici da biraju svog sopstvenog lekara, bez obzira na to da li radi u državnom ili privatnom sektoru. Taj neuređeni i teško kontrolisani prostor između zakona i realnosti, osnažen članom 199. Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji dozvoljava državnim lekarima da rade i u privatnom sektoru postao je Eldorado za koruptivnost i sticanje novca bez obzira na cenu.
Korist za državne lekare, koji listom i bez odgovarajućih dozvola svojih direktora i stručnog saveta tezgare u privatnom sektoru, ogromna je: novac se uglavnom isplaćuje na ruke; nema plaćanja poreza. Pošto i direktori zdravstvenih državnih ustanova tezgare, nameće se pitanje od koga oni treba da dobiju dozvolu. Pred novcem sve pada u vodu, a stradaju ljudi. .

U proteklih godinu dana Ministarstvo zdravlja je zbog različitih kršenja zakona privremeno zatvorilo stotinak privatnih ordinacija. Istovremeno je odobrilo rad 467 novih privatnih zdravstvenih ustanova, od apoteka i bolnica do domova zdravlja Sistemska kontrola stučnosti zapravo i ne postoji. Doktorsko pristajanje da za novac u privatnim ordinacijama rade pod bilo kojim uslovima i bilo koju intervenciju već spada u domen stručne, moralne i etičke odgovornosti državnih doktora.Ljudski život je u Srbiji jeftin, posebno u državnim bolnicama. I u njima se umire zbog nesavesnog ili nestručnog lečenja ili loših uslova u operacionim salama. Ali do javnosti dođu samo najtragičniji slučajevi sa smrtnim ishodom kod tzv. rutinskih operacija. Niko i ne pominje koliko će ljudi zbog nesavesno lečenih u državnim i privatnim bolnicama trpeti posledice celog života. To ovde nikoga ne zanima.

Zdravstvene vlasti se nisu postarale čak ni da oforme zvaničnu statistiku o počinjenim lekarskim greškama. Utvrđivanje istine o nestručnom i nesavesnom lečenju nije stvar progona doktora, već zaštite lekarske profesije čiji je ugled ozbiljno poljuljan.


Sudeći po dosadašnjim sudskim procesima, malo doktora ima razloga za brigu. Više bi ih mogla pogoditi najava ministra da će od 2009. lekari morati da se opredele gde žele da rade. Pružena im je i mogućnost podele radnog vremena: četiri sata u privatnoj, četiri u državnoj zdravstvenoj ustanovi.

 Već su se ovim povodom čule primedbe, uglavnom iz privatnih ordinacija čiji su vlasnici državni doktori – a takvih je bar 40 odsto od 4000 u Srbiji. Oni smatraju da lekarima treba omogućiti slobodan rad kao u celom svetu. E, mi očigledno nismo taj svet s uređenim zdravstvenim sistemom u kome lekari poštuju svoje obaveze prema matičnoj državnoj kući. Kod nas državna lekarska služba bar za polovinu od 24.000 lekara služi kao baza za "navlačenje" pacijenata u sopstvene privatne klinike. Lekarski posao, sa časnim izuzecima, na državnoj klinici uglavnom odrađuju usput i u proseku s pola radnog vremena. U Kliničkom centru Srbije ne možete u podne naći lekara koji će vas pregledati za manje od nekoliko meseci.

Tačno je da se u bolnicama stanje promenilo, ali više zahvaljujući građevinsko-preduzetničkim aktivnostima Ministarstva zdravlja i nabavljanjem medicinske opreme donacijama ili novcem poreskih obveznika nego u ljudskom resursu. Lekari u državnim bolnicama teraju svoje, a pacijenti se, zavisno od materijalnih mogućnosti, sele kod istih tih doktora u privatni sektor u kom se, prema nekim procenama, dnevno obavi više od 50.000 pregleda i drugih intervencija. Čemu onda plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i odugovlačenje potpisivanja ugovora između Zavoda za zdravstveno osiguranje i privatnih ustanova?