Skeptici smatraju da o ljubavi preko Interneta ne može biti govora jer navodno "zaljubljeni" ne znaju ko se stvarno nalazi s druge strane ekrana. Bez obzira na frekvenciju poruka i pisama, sve što vidimo i znamo o osobi s druge strane ekrana je njegova ili njezina e-mail poruka (ICQ, chat rooms, blogovi). Za mnoge, ljubav preko ovog medija nije stvarna. Smatraju da su osećaji koji se bude rezultat mašte i vešto sklopljenih fraza. Jer, ne možemo se stvarno zaljubiti bez vizualnog i audio podražaja, tj. bez fizičke prisutnosti. Da li je baš tako?

Jedna od osnovnih karakteristika komunikacije preko Interneta je ANONIMNOST. Anonimnost pruža slobodu izricanja misli, stavova, ideja, na osnovu kojih se ljudi upoznaju. Upoznavanje teče brže, iznutra prema van, otkrivajući osobnost, karakter, senzibilitet, naklonosti, motivacije, ukratko ono što svaku osobu čini posebnom.

Pošto su reči osnova komunikacije preko kompjutera, svako od nas koristi ih kako zna i ume. Ili, kako želi. Postoji izreka da su reči dane čoveku da bi bolje mogao/mogla sakriti svoje misli. Dok jednima Internet otvara vrata slobode izražavanja misli, iskrenosti i hrabrosti, drugima pruža mogućnost za prevaru, laži i smicalice. Internet je medij koji je kao alat dostupan svima. Odgovornost kako će se ko njime služiti leži u ljudima, ne u nedostacima medija.

Prednosti:

1. Krug ljudi u kojem možemo sresti srodne duše proširen je sa vlastite ulice, grada i zemlje na ceo svet;
2. Ljudi se upoznaju na osnovu zajedničkih interesa što uveliko doprinosi razumevanju i razvoju osećanja međusobne pripadnosti, privlačnosti, prijateljstva i ljubavi;
3. Neugoda ili nesigurnost koju osećamo u direktnom kontaktu ne postoje, ljudi su skloniji bržem i iskrenijem otkrivanju vlastitih misli i stavova;
4. Misli su konciznije, sređenije, promišljenije zbog mogućnosti editiovanja teksta;
5. Osećaj samoće gotovo da i ne postoji, uvek će se naći neko ko je spreman da komunicira s nama.

Mane:

1. Nedostatak propratnih gestova, boje glasa ili izraza lica, odsustvo fizičke blizine;
2. Odsustvo mirisa, okusa i dodira
3. Nesporazumi u komunikaciji
4. Neiskrenost osoba koje zloupotrebljavaju medij predstavljajući se lažno, iskrivljujući činjenice ili igrajući uloge kako bi se "grubo" našalile na račun drugih; postoje ljudi koji lažu o svom poslu, godinama, bračnom statusu, deci, pa čak i polu, zabavljajući se na račun onih koji im veruju.

Prednosti govore same za sebe, no šta je s manama. Istina je da osnovna mana bilo kakve romantične veze preko Interneta leži u odsustvu fizičkog dodira i vizualnog podražaja. No, tehnologija napreduje svakim danom. Na raspolaganju stoje mnogi audiovizualni programi, pa uz zvučnu karticu, skener i kameru, možete videti i čuti osobu koja vas je privukla svojim stilom izražavanja ili odabirom reči. Tako ćete biti u stanju da povežete reči, misli i osećaje sa izrazom lica i bojom glasa. Postoje i tzv. "sajberfon" programi, gde u realnom vremenu preko telefonske veze možete "uživo" razgovarati. Nedovoljno? Naravno! Nedostaje još mnogo toga. Dodir, pogled u očima, intonacija glasa i neizostavni fluid fizičkog kontakta. Tu je i rizik da fotografija koju vidite i glas koji čujete možda ne pripadaju osobi s kojom komunicirate.

Da li je virtualna ljubav prava ?

Da bismo mogli da odgovorimo, treba prvo da definišemo "pravu ljubav". Postoji li uopšte definicija prave ljubavi? Nije li to jedna od onih stvari o kojoj znamo sve dok nas niko ništa ne pita. Čak i ako ne možemo tačno da opišemo šta je to ljubav, svi smo duboko uvereni da je znamo prepoznati.

Ljubav izmiče definisanju i etiketiranju. Svaka ljubav je prava i jedinstvena. Nemogućnost definisanja obavija ljubav velom tajanstvenosti. Iako tehnička tvorevina, Internet je upravo zbog misterije, avanture i uzbuđenja zbog nepoznatog pogodan za nastanak ljubavi. Poput zvezdanih letnjih večeri pored morske obale. Nisu li mnoge letnje ljubavi, uprkos fizičke prisutnosti partnera, optuživane za nerealnost ?! Neke od njih su se vremenom pokazale kao "prave", neke su odumrle s početkom jeseni. Pada li krivica na šum valova ?!

Šta je to što nas privlači na drugoj osobi ? Što njega ili nju izdvaja od svih ostalih i stavlja u središte naše pažnje ? Što nas motiviše da njemu ili njoj poklonimo srce ? Od čega je sazdana "prava ljubav" ?! Pitanja je mnogo, odgovora onoliko koliko i zaljubljenih.

Razlike i sličnosti između prave i virtualne ljubavi

U "pravoj ljubavi" upoznajemo nekog na zabavi, u disku, u školi, na fakultetu, na poslu, na odmoru. Pažnju će nam privući neka spoljašnja manifestacija: glas, oči, osmeh, hod, figura, kosa. O njemu ili njoj ne znamo ništa, ali osećamo fizičku privlačnost. SPOLJAŠNJE, FIZIČKO je početni, odlučujući faktor selekcije. Na temelju privlačnog detalja, naša MAŠTA vođena našim željama gradi osobnost koja nam se sviđa. U većini slučajeva upoznavajući tu osobu tragamo, u stvari, za dokazima da je osoba koja nas je privukla, upravo onakva kakvom smo je sami/e zamislili/e. Mašta je neizostavni faktor svake ljubavi. Preteramo li u korist izmaštanog na štetu stvarnog, naći ćemo se u situaciji neugodnog "buđenja" koje mnogi i mnoge doživljavaju nakon što su bili/bile uvereni/e da su pronašli/e onog "pravog" i onu "pravu".

U virtualnoj ljubavi, upoznajemo nekog pišući i primajući e-mail poruke, učetvujući u nekoj raspravi ili igri. Pažnju nam privlači odraz nečije ličnosti: stil izražavanja, reči kojima se koristi, duhovitost, šarm, znanje, informisanost i uzbuđenje zbog zajedničkih interesa. O njemu ili njoj saznajemo brzo i mnogo na osnovu izrečenih ideja, misli, stavova, mišljenja. UNUTRAŠNJE, LIČNO je onaj početni, odlučujući faktor selekcije. Neretko se dopisujemo sa više "srodnih duša" da bismo na kraju ipak odabrali samo jednog ili jednu. Zašto ? Na osnovu čega ? Baš kao i u "pravoj ljubavi", na osnovu nečeg nedefinisanog, što spada u sferu znanja srca, a ne uma. MAŠTA ispunjava nepotpuna mesta između rečenica. Opasnost da ostanemo "zavedeni/e" vlastitom maštom jednaka je kao i u "stvarnom" životu.

Za vreme upoznavanja u "pravoj ljubavi" par izlazi i upoznaje se kroz razgovor. U virtualnoj, upoznavanje teče takođe kroz razgovor, ali pisane reči. I partner i partnerka nastoje da pokažu svoju najlepšu i najbolju stranu kako bi se svideli jedno drugom. Mogućnosti prevare i dovođenja u zabludu preko Interneta iste su kao i u svakodnevnom životu. Koliko puta odaberemo partnere/ice verujući da ih poznajemo, da bismo u vrlo kratkom vremenu otkrili/e da živimo sa strancem/strankinjom. "Nije on/a bio/bila takav/takva", govorimo. Nije li ? Naravno da jeste. Što nas je zavaralo ? Vidimo li uvijek istinu gledajući partneru u oči ?

Ne budemo li sami/e insistirali/e na iluziji, upoznavanje preko Interneta teško će se moće održati na lažnim pretpostavkama. Razlog je jednostavan. Oni koji lažu moraju biti vraški dobri u laganju, žele li zapamtiti sve napisane laži. Budući da su reči ono na čemu se cela veza temelji, neizostavno će naići trenutak kada se lažljivac ili umori ili izgubi interes ili jednostavno ulovi sam u zamku vlastitih laži. Koncentrisani/e samo na reči, brže možemo otkriti "prevaranta/inju".

S druge strane, u stvarnom životu obmana je mnogo suptilnija. Kao prvo reči kojima nas neko dovodi u zabludu o svom karakteru ili stavovima, zamagljene su bliskošću ili dodirom, smeškom koji očarava ili lepim glasom koji nam skreće pažnju od značenja izrečenog, poljupcem koji nam briše iz misli pitanja koja mogu biti od presudnog značenja. A kad dođe vreme da fizički dodir zameni reči, za mnoge je već kasno.

Na kraju krajeva, nije li cilj kod upoznavanja upoznati OSOBU, onoga ili onu koji se kriju IZA prekrasnih očiju, privlačne figure i melodičnog glasa ? Nije li karakter osobe, ličnost, misli, stavovi, interesi, temperament, znanje, senzibilnost ono što nastojimo pronaći u partneru/ki i uskladiti sa vlastitima ? Vrlo često, ono što nas je privuklo postaje nevažnim otkrijemo li da nismo "srodne duše". S druge strane, odgovaramo li jedno drugom intelektualno i emotivno, fizički izgled postaje nevažnim.

Zaključak

Virtualna ljubav je fenomen novog doba. Mnogi se parovi nalaze pišući pisma preko e-maila, a lista onih koji nakon toga stupaju u brak svakim danom sve je duža. Za druge je Internet komunikacija razonoda, uzbuđenje prolaznog karaktera, beg iz dosadne "stvarnosti". Treći leče svoju usamljenost, sramežljivost ili neugodu koju osećaju u komunikaciji licem u lice. Oni koji su zaljubljeni ističu prednosti, oni prevareni i razočarani ističu samo nedostatke. Baš kao i u "pravom životu". Jedno je sigurno, upoznavanje preko Interneta odličan je početak za svaku buduću vezu. Da li će se ona i obistiniti pri prvom fizičkom susretu te da li će do fizičkog upoznavanja uopšte doći, zavisi od ljudi. Internet je samo medij koji nas spaja. Sve ostalo zavisi od nas samih. Kao i uvek i u svemu.


Zanima me vaše mišljenje o tome?

e ja sam prava osoba da pisem na ovu temu
ja sam se zaljubila u coveka dopisivajuci se sa njim a da mu jos ni sliku nisam videla...prednost upoznavanja preko neta je upravo ta sto je fizicki izgled na drugom mestu,upoznajemo ljude po prici,naravno nadajuci se da je taj neko iskren i da iskreno pise....posle tri meseca dopisivanja sam se i upoznala sa tim deckom...fizicki izgled mi nije odmah odgovarao ali ....to je prevazidjeno,veza je trajala dve godine....i ja jos zivim u nadi
eto ukratko....nemam  nista protiv takve vrste upoznavanja,cak sta vise....neko upoznavanje uzivo moze da te razocara posle dosta vremena ako padnes prvo na fizicki izgled i tek posle nekog vremena vidis da ti ta osoba ne odgovara po nekim drugim pitanjima a fizicka privlacnost je prolazna,vaznije je ono posle

LJubav preko interneta zašto da ne,nikad unapred neznate koga možete upoznat,zar ste se malo puta razočarali ovako bar možete navesti koje osobine cenite i želite kod partnera.  

   Sve je moguce ... ali ruka u / na ruci, telo uz telo, zagrljaj,
   pogled, glas, samo jedna rec, gest ... toga nema ako se
   fokusiram samo na tastaturu i monitor

tastarura i monitor rasplamsavaju maštu



to stoji,samo bojim se da kad se maknu isti dolazi razocarenje...