Posle ljubavi ostaju zajedničke slike, sitni poklončići koji su vam nekad razgalili srce, zajednički CD-ovi, ... zapravo sve one krupne i sitne stvari koje će vas uvek nepogrešivo podsećati samo na tu ljubav.
Neki su skloni uništavanju tih uspomena. Verovatno to čine u afektu. Posle se kaju ili ne kaju što su sve to uništili, ali povratka nazad nema.
Opet, ima i onih koji u periodu tugovanja nakon raskida povade sve te stvari i oplakuju bivšu ljubav nad njima. Posle dođe nova ljubav i stare uspomene se polako pakuju u neke kutije koje se zature. Neki će takve "arhivirane uspomene" kriti kao zmija noge od novog partnera.

Nikad nisam bila sklona uništavanju. Ne vidim svrhu tome. One sigurno nikad neće boleti niti značiti više od onih uspomena koje se čuvaju u meni. Nekad je lepo pregledati ih, podsetiti se, nekad se i lepo nasmejati. Ne bih baš tim sitnicama ni mahala pred očima novog partnera, ali daleko od toga da bih ih skrivala jer nemam zašto da skrivam period koji je iza mene.

Da li to treba čuvati, da li mogu doneti probleme u budućnosti i samo čuvati ono što je duboko negde u srcu, memoriji i  duši urezano? ..Ili je ipak lepo imati ih i posle nekog vremena podsetiti ih se?

držim ih u špajzu u kutiji.

Nisam od onih koji smatraju da te uspomene mogu biti problem.... Oni su deo nas, svi ti dogadjaji i ljubavi na koje nas podsecaju ti mali predmeti i pokloni, tako da je bas besmisleno bacati ih i uklanjati. Doduse postoje ljudi kojima je bas potrebno da ih bace kad se ljubav prekine da bi je preboleli i sve ostavili iza sebe... bilo je kad sam ih i ja bacao, mada je do danas ipak ostala odredjena kolicina takvih stvarcica i drago mi je sto su tu.

I ne shvatam bas na koji nacin ti predmeti mogu predstavljati problem.... hoce li smetati nekom novom u nasem zivotu ? Ne bi trebalo jer da i tih predmeta nema uspomene su u nama a njih ne mozemo brisati .....