......toliko mnogo osoba prodje nasom zivotnom stazom....a tako je mali broj onih iza kojih ostanu tragovi u pesku....i nije bitno da li je ta osoba bila tu samo jedan momenat, samo tren, ili danima, mesecima, godinama....njen trag disete, cak i kad ne prebirate po secanjima, jer usla je u vas, sakrila se u ono sto danas jeste, ono ko ste, ostavila delice sebe zauvijek vezane za neke samo vama poznate mirise, pesme, fraze, treptaje........a sada zivi samo u uspomenama....i vise je nema onakve kakva je bila, finalan je, zavrsen broj dodira koje ste podelili, broj reci, suza, osmeha.....nje vise nema, njena stopala nikad vise nece praviti nove tragove u pijesku vama....receno je sve sto se moglo reci, a mozda ne i sve sto je trebalo....ali druge sanse nema...nece je biti....

Ali sta kad biste dobili tu sansu? Kada biste nekim cudom mogli dobiti jos jedan dan sa osobom koju volite (i ne, naravno da ne mislim samo na romanticnu ljubav, mislim jednostavno na bilo koju osobu koju volite, a koje vise nema)? Da kazete sve sto niste rekli, da odcutite zajedno neke nove tisine, da jos jednim pogledom upijete svaku crtu lica, da podelite mozda neki novi smijeh, neku novu suzu? S kim biste pozeljeli taj poklonjeni dan? I kako biste ga proveli? Kuda bi vas odveli vasi tragovi u pesku?

OK, bez obzira da li imate jednu ili tri osobe, pitanje je samo sta biste uradili sa tim danom, kako biste ga proveli?

u stvari nemam taj osecaj da mi je nesto oteto..ne znam..sve uspomene ostanu deo tebe..ali desilo se ono sto treba..a ako bude trebalo opet ce se desiti...