Neretko čujem od ljudi oko sebe da je jedino vredno imati svoju firmu. Jedino tako ne trpiš šefa, direktora ili gazdu iznad sebe.
Sad, možda to ima veze sa prihvatanjem autoriteta. Lično, nemam problem da prihvatim nekog iznad mene, pogotovo ako mogu da uspostavim korektnu saradnju (a do sada sam uglavnom imala sreće i uspostavljala sam je) i ukoliko su iznad mene oni od kojih mogu da crpim znanje koje mi je potrebno za posao.
Ali raditi za drugog ima i neke svoje prednosti. Posmatram svoje prijatelje-privatnike. Definitivno su pod mnogo većim stresom od nas, pokornih sluga. Jeste, ja ne mogu da izađem sa posla kad hoću i na koliko hoću, ali kad izađem sa posla, zaboravim na firmu. Oni to ne mogu. Iako nisu na poslu, iako su na godišnjem, još uvek im je u glavi sve ono što su ostavili pre odsustva.
I nekako su pod mnogo većim stresom. Moje je da odradim posao, svoj deo posla, ostalo je odgovornost nekog drugog. Privatnik mora da osmisli posao, nabavi posao, odradi posao, naplati posao, i uz sve to da se bori sa svim državnim organima.
 
Nekako mi se više sviđa da budem sluga. Ne mogu reći da sam nešto pokorni sluga, možda pre lojalni.

pa to jeste tako..i onom kome nije do cimanja on i nije sam svoj gazda..
ali i to ima svoje prednosti..ako se desi da "ubodes" ili da ti krene biznis,posle svih tih godina cimanja i maltretiranja prvo sto ces vise zaradjivati,drugo uvek sam donosis odluke i snosis odgovornost za njih.to mozda nije uvek prijatno ali je definitivno bolje nego kada neko odlucuje za tebe

ja radim kod privatnika, ali sam sam svoj gazda. nemam odreženo radno vreme, mogu da dođem na posak kah hoću i isto tako da odem. ako mi se ne ide na posao mogu da radim od kuće, takođe kad smo bolesni ne odbija nam od plate. ma meni je super na poslu, jer imam najboljeg gazdu na svetu.  

sposobni mogu.slažem se.
ali ne može svako kome se ne da da radi od 8 do 16,ili od 7 do 15 ili kako već,biti sposoban samo zato što mu se ne radi za druge.
može neko biti odličan radnik i pametan i stručan,a opet propasti u privatluku.potrebno je ono nešto,što imaju retki-oni uspevaju,a ovi ostali tavore na dnu,propadaju i vode izgubljene bitke.
privatan biznis znači rad,rad i samo rad-i to 24 sata dnevno,a ne samo od 8 do 16.

ama ljudi u Srbiji je uvek najveci problem bio to sto su ovde svi i lekari,i politicari i ekonomisti ama svi se u sve razumeju...Ljudi uce godinama kako funkcionise trziste,kako funkcionise preduzece...sta i kako treba raditi ako si preduzetnik...ali ne ovde svi imaju dovoljno znanja i informacija za to...o sposobnostima da ne pricamo jel...
A u stvarnosti nas covek ne zna osnove stvari kada odluci da digne kredit pa mu sluzbenica crta otprilike.
I ne jednom  su vanredni strucnjaci,fenomenalno radili svoj posao,ali je zato potpuni promasaj bio postaviti ih na liderske pozicije...jednostavno nismo svi za sve.