Mislim da se uvek zna kada je kraj.
Ali, da li umete da odete?
Ili postajete žrtva loše veze, zarobljeni negde u njoj, i čekate da druga strana pokaže prva odlučnost da okrene leđa?
Kad odlazite, da li za sobom zalupite vrata ili ona ostaju odšrinuta za slučaj da se predomislite? Ili možda umete da prihvatite prijateljstvo nakon veze?
Da li vam je lakše da odete uz međusobno vređanje, blaćenje onog kog napuštate?
Koliko se osvrćete unazad kad okrenete ledja?

Kao i kod većine, nekad sam odlazio ja , nekada one. Da li sam zalupio vrata iza sebe ? Dešavalo se i to, naročito kad ste dosta isključivi kao što sam ja, nije teško zalupiti vrata iza sebe.... medjutim previše zatvorenih vrata ume da ostavi drugačiji trag u nama, da iscrpi .
Ali ne, ne ostavljam vrata "otškrinuta" za svaki slučaj, nemam "klupu za rezervne igrače" (igračice u ovom slučaju ). Ako neka vrata nisu zatvorena to je zato što mi ta osoba vredi, što je taj odnos prešao u nešto drugo što mi isto tako znači i što želim da sačuvam. Sigurno je da tu i dalje postoje emocije na odredjenom nivou, a sad da li su prijateljske ili i one druge  zavisi .........

Nedozvoljavam sebi da blatim bivše veze i devojke, pljujući po njima pljujem po sebi , ipak sam ih ja u jednom periodu svog života izabrao da budemo zajedno. Pa makar i da smo se razišli uz svadju i vredjanje.

Mislim da sam uspešnija u teranju ljudi od sebe nego u odlaženju. Da, kad nosim to unutrašnje nezadovoljstvo verovatno svojim ponašanjem činim sve da udaljim partnera od sebe.
I nikad u međuljudskim odnosima nisam ja ta koja zatvara vrata, naravno ukoliko nema ponižavanja, vređanja, gaženja,...  A uglavnom ne dozvoljavam da do toga dođe. Međutim, ako neko zatvori vrata za sobom, ona ostaju zatvorena i nema više predomišljanja.
Otvorena vrata ne ostavljam zato da bih se sutra mogla predomisliti (iz mog iskustva, druge šanse i nisu najbolje rešenje, ali za to već postoji tema) nego zato što su mi oni kojima sam dozvolila bliskost vredni. Suviše vredni da nam ne bih dozvolila pokušaj da na neki drugi način zadržimo bliskost.


 

hiljdu puta sam izgovorila sve što sam tada mislila, i kada sam odlazila gledala sam uvek da to bude bez skandala.

desavalo mi se da bas zbog toga sto ne znam kako da raskinem izazovem namerno svadju zbog koje navodno raskinemo...nisam znala na lep nacin da raskinem...al posle nekog vremena pomirimo se i ostanemo prijatelji cisto da ne pamtimo jedno drugo po losem...i ostala sam sa svakim u kontaktu....e sad s nekim se cesto cujem s nekim ne....