Obično se kaže da je korupcija stara koliko i organizovano ljudsko društvo. Osim toga, korupcija se smatra univerzalnom pojavom, jer je prisutna u svim državama, u svim sistemima, a sve države vode borbu za njeno suzbijanje, sa manje ili više uspeha. Ekonomske štete od korupcije su ogromne, pa Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije preduzimaju raznovrsne mere za borbu protiv korupcije.

Kada je u pitanju Srbija, korupcija ne samo da je prisutna u svim sferama društvenog života, nego je i veoma raširena, zbog čega se naša zemlja ubraja u zemlje sa visokim stepenom korupcije. Na osnovu anketa stručnjaka koji ocenjuju korupciju u javnom sektoru 163 zemlje, među onim sa najmanjim stepenom korupcije su Finska, Island, Novi Zeland, itd., a od bivših jugoslovenskih republika najmanja korupcija je u Sloveniji, zatim sledi Hrvatska na 45. mestu, Srbija na 90. mestu, Bosna i Hercegovina na 93, Makedonija na 105, itd.1. Događaji koji su se desili na našim prostorima u poslednjih petnaestak godina (raspad bivše SFRJ, ratovi, ekonomske sankcije, početak tranzicije, i dr.) stvorili su pogodno tlo za razvoj korupcije. U takvim uslovima skoro da i nije bilo mera za suzbijanje korupcije, pa je ona postala takoreći uobičajena pojava. Krajem 90-tih godina u stručnim krugovima i pojedinim medijima ukazivano je na pogubnost posledica korupcije i potrebu preduzimanja mera za njeno suzbijanje.
Posle oktobarskih promena 2000. godine preduzimaju se prvi ozbiljniji koraci radi suzbijanja korupcije (npr. formiran je Savet za borbu protiv korupcije), a intenzivniji pristup u borbi protiv korupcije usledio je nakon prijema Srbije u Savet Evrope 2003. godine. Opredeljenje naše zemlje da postane članica Evropske unije podrazumeva i odlučnu borbu za suzbijanje korupcije, zbog čega je Narodna skupština Republike Srbije krajem 2005. godine donela Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, a Vlada Republike Srbije je usvojila Akcioni plan za njeno sprovođenje. Uskoro predstoji i osnivanje nezavisnog antikorupcijskog tela (agencije) i dr.


Meni se nije desilo da mi neko traži novac za neku uslugu, a vama?

Pa ja verujem, a veruj i ti meni, da mi čak u porodilištu babica nisu nudile ni vizit karte da dođu kući i da mi kupaju dete dok ne otpadne pupak, naravno za keš. valjda zato što mi je na prijemnoj liti posalo zanimanj novinar. Isto i dete kad odvedem kod leakra, čim čuju koje mi je zanimanje ne spominju ništa privatno, pa sam nekada primorana da tražib broj u telefonoteci. valjda se boje da ću napisati nešto o tome.

To je prava istina. Tu bi dodala kumstva i rodbinske veze.

A što se mita tiče: nisam se srela sa direktnim zahtevom da se nešto plati ali nažalost jesam sa lekarima koji te upućuju na privatne analize i klinike!

Na zalost i ja sam imala tog iskustva  

Da nekako,retko se bas eksplicitno trazi..u Srbiji se to dugo godina jednostavno podrazumevalo