|
Mish
|
 |
« Odgovor #30 poslato: 21-01-2007, 00:00:35 » |
|
Tvoj neko
U jednom od onih pajzlova sa kariranim stolnjacima i nekrštenim vinom...
Umalo da me Potiski đilkoši konačno dotuku violinom...
Pesma beše o suncokretu... do zla boga žalosna...
Samo, za nju se kod nas vrlo malo zna...
"Kis napraforgo..." Lepi goropadni cvet...
Zbog kog se Sunce s neba spustilo na svet...
Da sazna što u sene glavu okrene?
Da sazna kom se sveti, kad ne gleda za njime ko svi drugi suncokreti?
Malo moje ćudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo...
Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo...
Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici što blista čuda se trista vide...
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide...
Pipneš jedared šlingu u bećaruše...
Pa cela veka snevaš divlje jagode...
Zbog nje se rime raspare i naruše...
I sve bi htele da se njoj prilagode...
Lako je kad te neko ni ne zavoli...
Tad samo tamna strana srca zaboli...
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli...
Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli...
|
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #31 poslato: 21-01-2007, 00:01:32 » |
|
Kad odem
Kad odem,
kad me đavo isprati glavnim sokakom
i kad mesečina zaveje moj trag
nemoj tugovati jer jednom svakom
mali nemi slavuj doleti na prag.
Kad odem,
kad zamumla vetar zimske očenaše
i kad mrtvo lišće potera u kas
za kaznu prognaće i tamburaše
zbog pogrešne pesme u pogrešan čas.
Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.
Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prođem al' proći ću.
Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveću
na svetog Jovana.
Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poći cu.
Kad odem,
kad u prozor staviš prvu hrizantemu
i kad popucaju divlji kesteni
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni.
Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo gospod svira
jesenju sonatu.
Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prođem al' proći ću.
Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveću
na svetog Jovana.
Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poći cu.
Kad jednom odem...
|
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #32 poslato: 21-01-2007, 00:03:26 » |
|
Crni labud
Cim dosla je i prosla meni pade na um:
Hej, to je moj par!
I prvi put je vidim, ali poznajem nju,
sasvim lucidna stvar.
Gde je to zivela? Gde se to skrivala?
Sto je nisam video pre?
Koga je ljubila, koga je snivala?
Nekakve folere - mrzim ih sve!
Porucuje kampari, mirno povlaci dim,
lupka casom o sank.
Okrenula se karta, sad sam nacisto s tim,
ona sad drzi bank.
Sva elegantna, tanka i misticna,
da'l pri hodu i dotice pod.
Sve mi to lici na Pjotra Ilica,
pricu o jezeru, o dobru i zlu.
Hajde povedi me, Crni Labude, ja sam slutio da ces doci!
Daj, poljubi me i pogubi me, sad sam spreman, sad mogu poci.
Upucuje mi pogled kao dodir na tren,
hej, al' tren jako dug.
Znam, prob'o sam sve i sad sam konacno njen,
ona zatvara krug.
Ona je drukcija, s njom nema smekanja,
i mnogo bolje nosi moj stil.
To nije putnica za listu cekanja,
cim se spakuje, startuje vec.
Hajde povedi me, Crni Labude, ja sam slutio da ces doci!
Daj, poljubi me i pogubi me, sad sam spreman, sad mogu poci.
Trosio sam zivot kao secerni stap,
hej, sladak i lep.
I sarao i varao i stvarao bol,
vuk'o vraga za rep.
Ti nosis racun za sve te zablude,
o tvome vratu vidim svoj krst.
Ja sam te cekao, moj Crni Labude,
jos od ko zna kad, podjimo sad.
Hajde povedi me, Crni labude, ja sam slutio da ces doci!
Daj, poljubi me i pogubi me, ja sam spreman, sad mogu poci,
sa tobom.
Daj, dotuci me, Crni Labude, i ne stedi me ove noci.
Hajde, vodi me, oslobodi me, svi to moramo jednom proci,
bar nekad.
Hajde povedi me, Crni Labude, ja sam slutio da ces doci!
Daj, povedi me, ispovedi me, sad sam spreman, sad mogu poci.
|
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Zelenooka
|
|
« Odgovor #33 poslato: 21-01-2007, 00:58:58 » |
|
D moll
Odlutas ponekad i sanjam sam, priznajem ne ide, ali pokusavam
I uvek dodje D-moll
Spusti se ko lopov po zicama, ruke mi napuni tvojim sitnicama
I tesko prodje sve to
Jedan D-moll me dobije, kako odes ti u sobi je
Glupi D-moll uvek sazna kad je to
Uhvati me cvrsto i ne popusta, lud je za tisinom, to ne propusta
Vodi me u svoj plavicasti dol
Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,
Nije to, sta je tuga za D-moll
Ponekad te nema i sasvim sam izmisljam nacin da malo smuvam dan
Ali je lukav D-moll
Pusti da se svetla svud priguse, saceka poslednje zvezde namiguse
Vuce mi rukav, idemo
Plasi me on, gde si ti, hiljadu se stvari moglo desiti
Glupi D-moll, za kim tuguje svu noc
Uzme me u svoju tamnu kociju, nebo primi boju tvojih ociju
Znam taj put, to je precica za bol
Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,
Nije to, sta je tuga za D-moll
Ostala je knjiga sa par neprocitanih strana
I neke stvarcice od herendi porcelana
I jedan pulover
U kom si bila
Ostala je ploca Best Of Ry Cooder
I fina mala plava kutijica za puder
I ja sam te ostao zeljan dok me bude
Moja mila |
|
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
|
Zelenooka
|
|
« Odgovor #34 poslato: 21-01-2007, 01:00:50 » |
|
BAJKA
Da imam ovce prodao bi ja ovce
da imam novce dao bi ja novce
samo da krenem u daleke letove
i otkrijem neke nove svetove
i vidim vec jednom te marsovce
Mozda su marsovci mali
moz' bit' da su marsovci tako mali
da bi na prst trojica stali
mozda su ove nase saksije
velike k'o one njine galaksije
moz' bit' da su marsovci tako sitni
da nam uopste nisu bitni
Mozda su veliki marsovci
mozda su marsovci tipovi
ono k'o grozni dzinovi
grandiozni
mozda su njini upaljaci
veliki ko nasi razaraci
mozda su marsovci tako snazni
da im uopste nismo vazni
Da imam ovce prodao bi ja ovce
da imam novce dao bi ja novce
samo da krenem u daleke letove
i otkrijem neke nove svetove
i vidim vec jednom te marsovce |
|
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
|
Zelenooka
|
|
« Odgovor #35 poslato: 21-01-2007, 01:03:54 » |
|
NE LOMITE MI BAGRENJE
Verujem cenjeni sude
Da dobro poznaješ ljude
Vi barem imate posla
Jer cud je cud, a sud je sud
Verujem cenjena glavo da si i ucio pravo
Da svakom sudiš pošteno
Jer cast je cast, a vlast je vlast
I sve po zakonu, za to sam prvi
Ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu
Vlast je vlast i ja to poštujem
Tu su paragrafi, pa zagrabi
Nek' isto je i djavolu i djakonu
Pa nek' se zna
Nek' su mi gazili njivom
Mojom se sladili šljivom
Uvek je lopova bilo
Jer cuk je cuk i vuk je vuk
Nikada zlotvora dosta
Suša mi uništi bostan
I led se prospe pred žetvu
Al' led je led, a red je red
I prekardašilo
Im'o sam bagremovu šumu
Tamo dole prema drumu
Pa sam cekao, red je red
Polako komšije
Ne može samo da se udje, da se ruši tudje
Lepo sam im rekao
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih moraju mi cuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
Bosonogu i odbeglu od sna
Ljudi smo cenjeni sude
Pa neka bude šta bude
Žao mi je marama crnih
Al' plac je plac, a mac je mac
Ne pitaj šta bi sad' bilo
Kad' bi se ponovo zbilo
Ne pitaj da li se kajem
Jer jed je jed, a red je red
I sve po zakonu
Tu su paragrafi
Pa zagrabi pošteno i za veru i za neveru
Red je red, sve ja to poštujem
Jer više bilo bi ubica nego ptica
Koje odlecu ka severu
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih, moraju mi cuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
O, zar moram da vam ponovim
Okanite se njih, jer sve cu da vas polomim |
|
|
|
« Poslednja izmena: 21-01-2007, 01:06:18 Zelenooka »
|
Sačuvana
|
|
|
|
stella
čedo
 Odsutan
Poruke: 20
|
|
« Odgovor #36 poslato: 08-02-2007, 22:09:19 » |
|
Priča o Đuri Tastaturi
Znatel' priču o Đuri Tastaturi
Meni su je poslali na mejlu
Kažu da je brzo pis'o
Nije mrd'o, nije dis'o
Diskutanta takvog više nema... (pripalim)
Otac mu je bio loš softveraš
Hranio je Đuricu jedinca
Mati mu je bila crna
Hitra kao šumska srna
Crna beše boja njenog lica... (uzdah)
Imao je nekol'ko pi-sija
Jedan laptop u wece-u da se nađe
Internet je zajahao
Kad je treb'o nije stao
Bez tog čuda živet' nije znao... (psovka)
Surfao je bez prestanka
Nema noći, nema danka
A da nije ishaklao koju
Surfao je, braćo draga
od nemila do nedraga
Isurfao Đuro pamet svoju
Miša im'o, mačku im'o nije... (šta ćeš)
Volio je lepu al' kompjuterles
Uz'o bi je samo da je znao
Voleš jednom na tom svetu
Dal' na javi il' na netu
To ne bira hardver nego srce... (oh)
Sve se nad'o da će ljubav minut'
Zanavek je otiš'o iz grada
Venč'o facu s diskusije
Neku malu s periferije
Uživo je nikad vid'o nije... (druga cigara)
Surfao je sa poletom
Jedrio je cayber svetom
Trošio je brzo bajt do bajta
Surfao je gore dole
Mislio da svi ga vole
Nema toga bogovetnog sajta
Gde se Đura nije pojavljiv'o... (mrva optimizma)
Navuk'o se nije prošlo mnogo
Dušu svoju mikrosoftu prod'o
Napusti ga čak i Mira
Našla ruku da je dira
Našla dripca da je formatira... (e, jebiga)
Mlad je kažu bio i kad je rikn'o
Sred ripleja nekom diskutantu
Enter dugme zakazalo
Monitorče posustalo
Al' još pamte njegov zadnji topic:
"Džaba bilo braćo draga
Od nemila do nedraga
Džaba bilo chatova, dugmića...
Džaba dobre tastature
Džaba sajber avanture
Džaba bilo erotskih filmića...
Kada nisam s onom koju Volim
Kada nisam s onom koju Volim
KADA NISAM S ONOM KOJU VOLIM
KADA NISAM S ONOM KOJU VOLIM..." (eheej)
Znatel' priču o Đuri Tastaturi
Meni su je poslali na mejlu
Diskutanti slični njemu
Kada razmisle o svemu
Kažu da je bio...
U problemu... (uzdah drugi)
|
|
|
|
|
Sačuvana
|
Zivot se ne meri brojem udisaja, vec momentima koji nam oduzmaju dah..
|
|
|
|
Zelenooka
|
|
« Odgovor #37 poslato: 09-02-2007, 21:36:31 » |
|
Ja luzer?
Rodjen pod sretnom zvezdom magičnom,
ali nad ovom zemljom generalno tragičnom,
čemu sam bliži - triput pogadjaj.
Neko nad nama vrši oglede.
Hajde, usudi se i pogledaj u poglede,
ovde je osmeh - dogadjaj.
U šupak kosmosa smo upali.
Mnogi su domobranci zauvek prolupali.
Caruje virus apatije.
Al' ti na mene stavi upitnik,
pa rekni: dal' ti bata deluje k'o gubitnik?
Ma nema šanse, šta ti je?
Ja nisam luzer, o naprotiv, meni je osmeh lajt-motiv.
Ja nisam luzer, ja imam nas, a za svet - ko te pita?
Ja nisam čedo proseka, mene ne vuče oseka.
S tobom je tretman poseban, svaki je dan dolce vita,
i svud je Hollywood.
Namlatim mesečno šest maraka,
bude za cipolku i frtalj kile čvaraka.
Ološ mi veze ometa.
Ali kad dodjem kući, tu si ti.
E, tu će tvrdjavicu malo teže srušiti
- to im je izvan dometa.
Ja nisam luzer... |
|
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #38 poslato: 10-03-2007, 22:12:49 » |
|
Drvena pesma Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar...
Mog drvenog konjića...
Kanap i zvuk točkića...
Vrbice zvon...
Za mnom verni Sančo moj...
U pohodu na Nespokoj...
Snio sam još i svoju prvu tamburu...
Kako k'o noćna dama
Iz južnog Amsterdama...
Iz izloga... Mene klinca zavodi...
Na smrtne grehe navodi...
'Di je to drvo raslo, od kog' je tesana?
Da l' se pod njime neko nekada ljubio?
Otkud' u njemu izvor svih mojih pesama?
Da l' je to znao onaj ko ga je dubio?
'Di je to drvo raslo, vrh kojih bregova?
Da l' nas je ista kiša mladjane zalila?
Ko mu je grane kres'o, mati ga njegova?
čija je ruka lišće s jeseni palila... da znam?
Snio sam, onda, krevet, sav u čipkama...
Obesnu igru vatre...
Sklopljene šalukatre...
Na uzglavlju... Ruža u intarziji...
Pod kojom smo se mazili...
Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan...
Novembar... Izmaglica...
I kvartet dragih lica...
Maleni čun... Nasred luke pokisle...
Da me u večnost otisne...
'Di je to drvo raslo, spram kojih vetrova?
Da l' je pod njime neko za nekim žalio?
Što ga je grom obiš'o, mati ga Petrova?
Ko je u šake pljun'o, pa ga strovalio?
Jedina moja mila... Što si me budila?
Bio sam tako blizu naličja vremena...
Taji se jedno drvo u mojim grudima...
Gde li će nešto nići iz toga semena...
...da znam? |
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #39 poslato: 10-03-2007, 22:14:38 » |
|
Bluz mutne vode
Svasta se rodi u mutnoj vodi, lukava mrena i tupavi smudj
Karas i bandar, lopov i dzandar i ribe sto zive na racun tudj
Malene one vecih se klone, ne pazis ti, vec te nema za tren
Al' gde god beze stignu u mreze, neko se rodi da postane plen
Ja pevam svoj bluz bez namere bitne
I najvece ribe za mene su sitne
Ja sa strane samo posmatram taj svet
A budem i ja i smuvan i varan
Pa svakom se desi da ispadne saran
To je bar rutinska stvar
Ko zivot vodi u mutnoj vodi mora sve trikove dobro da zna
U mutnoj vodi, sto mnogim godi, posebno onim sa vrha i dna
Svi znaju svrhu, stuka na vrhu, tu su da kvare i naprave lom
A dole na dnu sudbinu jadnu mnogima resava nekakav som
Ja pevam svoj bluz bez namere bitne
I najvece ribe za mene su sitne
Ja sa strane samo posmatram taj svet
Ja pevam svoj bluz u srcu dubine
I drzim se pretezno zlatne sredine
To je bar rutinska stvar, rutinska stvar
Na sta se svodi zivot u vodi, kada grabljivci imaju vlast
Grgec je glupan, ali je krupan, pa male ribice guta u slast
U dane gadne, kad voda padne, plasljive ribe ne vrede ni gros
Nastupe krize, drukcije grize i samo najbolji plivaju jos
Ja pevam svoj bluz bez namere bitne
I najvece ribe za mene su sitne
Ja sa strane samo posmatram taj svet
Ja pevam svoj bluz u vrtlogu gluvom
I pitam se sta rade ribe na suvom
To je bar rutinska stvar |
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
