kolika li je jaka bila propaganda kada je i sada masovno ljudima ispran mozak "Država koja je ubijala svakog ko bi rekao istinu o Titu
Rehabilitovan Slobodan Todorović
19. decembar 2007. | 15:07 | Izvor: Beta
Pred Okružnim sudom u Valjevu, Todorović, nekadašnji profesor Tehničke škole, 1975. godine bio je osuđen na dva meseca zatvora zbog rečenice izgovorene u školskoj zbornici: "Tito je u Kolubarskoj bici učestvovao na strani Austrougarske vojske".
Na izdržavanje kazne otišao je bez posebnog poziva, u decembru iste godine, a prema zvaničnoj verziji preminuo je četvrtog dana po dolasku u šabački zatvor od infarkta!?
Todorović je imao 32 godine, bio je oženjen i otac dvoje maloletne dece."
samo primer...koliko ih li je tek bilo?
a da ne zaboravimo goli otok:"Na Goli otok zatvorenici su dolazili brodom koji se svao "Punat". Na Golom otoku, koji popularno naročito u Hrvatskoj nazivaju hrvatskim Alkatrazom, ili Titovim Havajima, zatvorenici su obavljali najteže fizičke poslove, radilo se u kamenolomu, leti na temperaturi 35 do 40 ºS, a zimi zavejani jakim burama. Bure su bile toliko jake da se ne jedanput desilo da Bura oduva kompletnu baraku sa krovom i zidovima i da osuđenici ostanu na hladnoj kiši i vetru. Bilo je to "stratište duha" na kom se gubilo svako dostojanstvo ali i život. Zadatak uprave logora je bilo se samo fizičko već i psihičko slamanje pojedinca. Sve već poznate metode mučenja iz Sibirskih preko nacističkih logora do "pranja mozga" su korišćene. Preko 90% logoraša je na ova ostrva došlo bez sudskog procesa po "Partijskoj kazni", bez presude i određene dužine kazne. Većina logoraša su bili srpske ili crnogorske narodnosti. Logoraši su se delili na "Bandu" i "Revidirane". Medicinske pomoći uglavnom nije bilo iako su postojali lekar i ambulanta.
Svako veče su se držali sastanci gde se obrađivala dnevna politika i to je bila prilika da pripadnici Bande revidiraju svoje, pre svega, staljinističke stavove. Velika većina logoraša pod velikim fizičkim i psihičkim pritiskom je bila slomljena i na sastanku tražila da bude primljena među "revidirane". Skup logoraša je bio "demokratski", pod nadzorom stražara, gde se javno diskutovalo o svakom pojedincu, koliko je njegova molba iskrena i sl. Vrlo često su bili kažnjavani oni koji su se slabo ili nikako javljali za reč.
Revidirani su imali bolji položaj, radili su lakše poslove kao što je bilo vađenje kamena štanglama u kamenolomu ili klesanje kamena i imali neke izglede da budu pušteni na slobodu. Za "Bandu" je bilo rezervisano nošenje kamena na "tačkama" (vrsta nosila za kamen koji nose dva logoraša). Glavna "zabava" čuvarima logora je bila da se na "tačke" stave osobe različite visine, snage i sl. da bi im se time otežalo nošenje. Ipak, postojao je mali broj pripadnika "Bande" koji nikad nisu popustili i koji ni nakon dugogodišnje robije nisu revidirali stav. Jedna od takvih heroja i mučenika je bila Miljuša Jovanović. Za "najtvrđe" zatvorenike postojao je logor u okviru logora pod nazivom "Petrova rupa" gde je obračun bio posebno surov i gde je smrtnost bila veoma visoka.
Zatvorenici su odvođeni na Goli na mah, često bez suda i suđenja, u svakom slučaju sa presudom čije trajanje niko nije mogao unapred znati. Bili su primorani da priznaju da su se zaverili protiv naroda, Tita i Partije, prisiljeni da optuže svoje prijatelje i da potkazuju svoje logorske drugare. Revidirali su i finoklesirali onoliko koliko je to istražiocima bilo potrebno. I kada su napokon bili pušteni, uvek je to bilo uz određenu ogradu, uvek s mogućnošću da opet budu pozvani, uvek uz svest da iznova mogu biti potkazani ili da sami opet mogu postati potkazivači. Čini se da je ta strašna psihološka procedura, a ne naprosto topli zec ili o vrat obešena puna kibla, ono što je prava i strašna tragedija Golootočana i razlog njihove nemuštosti. Na Goli su došli kao dojučerašnji pobednici ili bar kao ljudi jake samosvesti. I - skoro svi su revidirali. Veoma malo dušegupki ovoga sveta može da se pohvali takvom uspešnošću u prevaspitanju.
Pojedini logoraši su po puštanju na slobodu bili ponovo hapšeni. "Dvomotorci" kako su ih zvali su imali posebno surov tretman. Izvestan broj ustaša, koji su takođe bili u logoru, je brzo dobio ulogu Kapoa, te su se isticali u zverstvima i premlaćivanju logoraša. Golootočani su i posle izdržane kazne bili prokazani i žigosani u društvu, niko sa njima nije smeo javno da se druži i sastaje i teško su dobijali bilo kakav posao. Na članove porodice se vršio pritisak da ih se odreknu, a na bračne drugove da se razvedu. Neki su posle izdržane kazne na silu postali doušnici UDBA-e (udbaši) u mestu ili selu gde su živeli, kada su morali povremeno podnostiti izveštaje o dešavanjima u mestu, odnosima među stanovništvom i svemu onome što je tada bilo zanimljivo za apsolutističku jugoslovensku vlast, što je spadalo u posebno velik psihološki pritisak na bivšeg zatvorenika. Smatra se da je kroz logor prošlo oko 10.000 zatvorenika. Broj ubijenih i invalida nije poznat. Ni jedna žena posle dolaska iz logora nije mogla da postane majka, iako su bile u pitanju uglavnom mlade žene.
Postojao je širok dijapazon vrsta mučenja zatvorenika, počevši od toplog zeca pa do uriniranja nemilosrdnih i često pijanih čuvara po njima."
da ne zaboravimo velikog vodju:"Momčilo Jokić, književnik koji se već tri i po decenije bavi Titom, u razgovoru za "Blic nedelje" podseća na neke detalje do kojih je došao tokom istraživanja.
- Pravi Josip Broz bio je Hrvat rođen u Beču i umro je 1913. godine, a njegov identitet preuzeo je višestruki agent-obaveštajac Josip Ambroz, alijas Tito. On je rođen iz velike ljubavi poljske grofice i upravnika njenog imanja Franca Ambroza, a kako bi se spasla aristokratska čast, vanbračno dete prihvatila je jedna porodica, a izdržavao ga je njegov otac - priča Jokić.
Sin industrijalca
Druga varijanta Titovog porekla govori da je on vanbračno dete majke Marije i izvesnog Samuela Majera, poljskog Jevrejina i uspešnog industrijalca iz Beča, kod koga je Marija povremeno radila. Tvrdnju o jevrejskim, a ne hrvatskim korenima izneo je i Titov lični lekar, prof. dr Aleksandar Matunović u svojoj knjizi "Jovanka Broz - Titova suvladarka", koja je nedavno objavljena u Beogradu, ali on za takvu tvrdnju ne iznosi nikakve dokaze. A da je maršalovo poreklo zaista pod znakom pitanja, pokazali su i naši susedi Hrvati, Titovi sunarodnici koji, doduše nezvanično, takođe sumnjaju u verodostojnost zvaničnih biografskih podataka.
Mnoga su dela napisana baveći se ovom tematikom, a na internetu mogu se pronaći zbirke dokaza da je "najveći jugoslovenski sin" zapravo bio višestruki agent s mrežom saradnika širom sveta. Pominje se da je od 1934. godine bio špijun britanske obaveštajne službe, zatim ruske NKVD, nemačke ABVER, a pripisuje mu se i funkcija obaveštajnog podnarednika Austrougarskog carstva.
U austrougarskoj vojnoj obaveštajnoj školi u Pečuju, gde se, navodno, školovao zajedno s Krležom, Tito uzima identitet Josipa Broza, inače Hrvata, što mu je kao obaveštajcu bila karta za prohodnost u sve slovenske zemlje. Identitet je promenio iz nužde, jer je, navodno, kod Novog Sada uhapšen zbog silovanja, pa je da bi izbegao robiju prihvatio promenu identiteta i druge aktivnosti koje uz to idu.
- Kako je pravi Josip Broz rođen u Beču, a Ambroz, odnosno Tito, u Poljskoj, to znači da je i Kumrovac potpuno izmišljen segment Titove biografije - kaže Jokić.
I sam Tito kao da je izbegavao da ode u Kumrovac, zvančno mesto svog rođenja.Prvi put ga je posetio mnogo godina po završetku Drugog svetskog rata. Na grobove svojih navodnih roditelja ili familije nikada nije otišao.
Brat ga nije poznao
Za sumnju o poreklu iz Kumrovca saznali smo nakon njegove smrti iz njemu bliskih krugova (general Đurić) koji su tvrdili da je pedesetih godina iz Budimpešte doveden rođeni brat Josipa Broza, inače železničar iz Mađarske, kako bi se posle dugog vremena ponovo sreli. Taj susret bio je svojevsrni fijasko jer je Titov navodni brat rekao da taj čovek nikako ne može biti Josip Broz, jer Broz nije imao kažiprst na jednoj ruci.
Nemci su tokom rata u Zagrebu objavili poternice za Josipom Brozom, na kojima je kao lični nedostatak prikazana njegova ruka bez kažiprsta.
Mnogi su se zato pitali kako bi jedan metalostrugar iz Zagorja mogao da svira klavir, pa još bez kažiprsta, da bude mačevalac... Pera Simić, novinar "Večernjih novosti", inače veliki poznavalac Titovog lika, takođe se slaže sa teorijama o promeni identiteta, ali smatra da one ipak nisu primarne.
- Postojali su prelomni momenti kada je Tito mogao biti razotkriven. Svi su krvavo ugušeni, a da se o tome ništa nije znalo. Pod sumnjivim okolnostima hapsio je i likvidirao svakoga ko je predstavljao pretnju. U bombaškom protestu 1928. godine radi se o jednoj osobi, a da li je pre toga postojala druga, ostaje misterija - kaže Simić.
Sličan primer navodi i Momčilo Jokić. On tvrdi da su neki oficiri Vermahta koji su zarobljeni pred kraj Drugog svetskog rata streljani samo zato što su znali Tita još iz škole u Pečuju, kao i sve njegove grehe. Hvaleći se time, oficiri su zatražili da se Tito kontaktira, nadajući se dobrom tretmanu, a kada mu je to javljeno, maršal je kratko i jasno rekao "streljajte ih".
Pobijeni svedoci
- Po istom principu eliminisani su gotovo svi svedoci njegovog pravog identiteta. Neki su likvidirani, drugi poslati na Goli otok gde ih je kasnije sačekala ista sudbina - priča Jokić.
U jednoj od najjačih obaveštajnih agencija CIA postoje čitavi tomovi dokumenata o Titu, a zahtevi da se oni pregledaju pristižu sa svih strana sveta. Posebnu misteriju predstavlja i crni kofer sa kojim je maršal umro, i od koga se nije odvajao. Tu je navodno trebalo između ostalih važnih dokumenata da bude i dokaz o njegovom poreklu.
- Činjenica da je najsimptomatičniji trag koji bi mogao da reši misteriju Brozovog identiteta potpuno izmenjen govori u prilog sumnjama. U Tuheljskoj županiji, gde su navedeni svi njegovi preci, posle smrti unete su velike izmene, toliko ozbiljne, da dokument sada uopšte nije validan. Razlog koji su krivotvorci naveli je toliko banalan da se graniči sa glupošću. Navodno je u dokumentu stajalo da je rođen 7. maja, pa je to kao prepravljeno na 25. maj kako bi se uskladio dobar datum za proslavu Brozovog rođendana?! Usput su valjda promenjene i ostale činjenice - kaže Pera Simić.
Prema zvaničnim podacima, Josip Broz je rođen 7. maja 1892. godine u Kumrovcu u Hrvatskoj. Otac mu je bio siromašni seljak Franja Broz, a majka Marija iz Slovenije. Umro je 4. maja 1980. godine, a od tada svake godine u Kući cveća u Beogradu, gde je i sahranjen, okupljaju se poštovaoci iz svih bivših SFRJ republika kako bi obeležili godišnjicu."
kako vas bre nije sramota,da zatvarate oci...nisu Yu cinile samo rok grupe i pasos...
ispada da je patnja mnogi ljudi bila uzaludna..jer neki imaju kratko pamcenje..i ispran mozak
Post je predug jer zbog necijeg ogranicenja nije mogao da se razbije bar na dva.Zato cu za ovo ostaviti samo link:
http://www.rastko.org.yu/istorija/dzomic-stradkom/stradkom-zlocini.html
