I za i protiv. Sve zavisi da li je u pitanju plastična hirurgija zbog zdravstvenog stanja ili lepote. Ima žena koje su operisale rak dojke, pa zbog toga kasnije idu na plastičnu hirurgiju i to je O.K. Međutim uvećavanje grudi da bi bile privlačnije mi je skroz glupo, pošto će jednog dana sada devojke koje to rade biti i babe, a o tome trenutno ne razmišljaju.

U principu nemam ništa protiv. Prosto, nekad su plastične operacije potrebne zarad očuvanja psihičkog zdravlja.
Naravno, jedno su operacije koje se čine radi korekcije estetskog izgleda, a drugo one koje zapravo ne koriguju nego menjaju osobu. Stoga besomučno podvrgavanje takvim operacijama ne smatram zdravo (u krajnjem slučaju, svaka anestezija bar malo slabi funkciju srca) i smatram da se osobe koje su spremne redovno da im se podvrgavaju treba lečiti pre toga od nekih drugih bolesti jer se očigledno radi o osobama koje nikad neće prihvatiti sebe.
Naravno da svako od nas kad stane pred ogledalo može naći dovoljno detalja koje bi možda mogle da se koriguju. Sebe sam prihvatila takvu kakva jesam i ni ne razmišljam o tome da se "korigujem". Ali, ne osuđujem one koji će se na taj korak odlučiti.

Da, kao su u pitaju povrede, urođene anomalije tipa zečije usne, suviše klempave uši, ogroman nos i sl.
Protivnik sam estetske hirurgije na kojima bi trebao da se liči na nekog ili da se napumpaju grudi, usne, izvadi po koje rebro ili slično. Bolesno!!!