Zapravo, nemam ništa protiv ovih ugovora. Pretpostavljam da ima onih kojima je to potrebno.
Ali, sa bližnjima se odnosi ne regulišu ugovorom niti bilo kojim drugim papirom.
Stoga ne bih bila spremna na taj korak. Ne bih bila inicijator nikako, a inicijativu sa druge strane bih shvatila kao potpuno nepoznavanje mene, nepoverenje,..... Zapravo, to bi bio samo znak da stvari nisu onakve kakve su mi se činile i da je nekad potrebno staviti tačku na ono što se ispostavi kao zabluda.
slazem se delomicno sa ovim da je nekima to zaista potrebno. ali to da nema se poverenjem u partnera ukoliko se predlozi predbracni ugovor moze reci samo neko neiskusan u pogledu zivotne tekovine.. jer poverenje je relativna stvar i ljudi se menjaju tokom zivota usled uticaja raznoraznih faktora. i ja podrzavam sve one imucne koji insistiraju na predbracnom ugovoru. jer toliko zla lezi u ljudima koje je samo pitanje kad ce da se probudi.. a pogotovo granica pohlepe kod onih sto nemaju niti su ikad imali- jeste nevidljiva. a takvima ako stanes na zulj ima da te oderu.. i sa tim imam licnog iskustva..
zato se sam za Predbracni ugovor bez pogovora.. 
