Budizam, ko je bio Buda?

Buda je svojim propovedima stvorio zajednicu pristalica i budistički monaški red. Suština njegovog učenja je u tzv. četiri plemenite istine: o patnji , o uzroku patnje , o ukidanju patnje , i o plemenitom osmostrukom putu ka ukidanju patnje.
Njega čine:
1. Ispravno razmevanje (četiri plemenite istine)
2. Ispravna misao (odluku da se svoj život usmeri pravim putem)
3. Ispravan govor (bez laganja, neopravdanog kritikovanja drugih, uvredljivih reči, ogovaranja)
4. Ispravno delovanje (sleđenje pet pravila morala)
5. Ispravno življenje (zarađivanje za život tako da se ne ugrožavaju druga živa bića)
6. Ispravan napor (izbegavanje svih loših misli, onih podstaknutih mržnjom, zavišću i pohlepom. Nastojanje da se što duže održe misli ispunjene blagonaklonošću i ljubavlju)
7. Ispravna sabranost (postati što više svestan svih stanja i procesa u telu, svojih osećanja i misli)
8. Ispravna koncentracija (duboka koncentracija put je do jednog višeg stanja svesti koje se naziva prosvetljenje).

Za razliku od hrišćanstva budizam nema božije zapovesti, zbog čijeg će kršenja čovek biti kažnjen, već postoji pet preporuka kako da svoj život poštedimo patnje.

Te preporuke su:
(1) uzdržavaj se od ubijanja živih bića,
(2) ne uzimaj ono što ti nije dato,
(3) ne vrši preljubu,
(4) ne laži, ne ogovaraj i ne vređaj druge i
(5) ne uzimaj alkohol, droge ili bilo kakva druga sredstva koja menjaju jasnu svest.

Budizam uči da se bića preporađaju iz jednog u drugi život, u krugu koji se naziva samsara, ali on ne propagira verovanje u seobu duša (verovanje da se duša posle smrti tela seli u novo telo-čoveka, životinje ili biljke). U njegovoj analizi sastojaka bića nema mesta za dušu, već je svako biće sastavljeno od pet elemenata: telo, osećaj, opažaj, voljni postupci i svest. Ono što povezuje biće iz sadašnjeg i budučeg života jeste tek akumulirana energija voljnih postupaka karma (karma). Ta energija je neuništiva i ona mora kad-tad doneti svoj plod, u sadašnjem ili budućem životu. Moralno ispravni postupci, u skladu sa već pomenutih pet principa, koji su temelj, ali ne i potpuni opis moralnog ponašanja, donose sreću kao svoj plod. Nemoralni postupci za svoj plod neumitno imaju patnju. Svaki postupkom (misao, reč i telo) stvaramo novu karmičku energiju i ono što je boji kao pozitivnu ili negativno jeste isključivo namera koja stoji iza tog dela. Neistreiranom umu je jako teško da otkrije prave namere svojih postupaka, jer um vrlo vešto i najsebičnije namere može da zaodene u odoru nesebičnosti. Otuda je izuzetno važan jasan uvid, do kojeg jedino može da dođe smiren i fokusiran um. Tu je uloga meditacije, kao discipline negovanja pažnje.


Iako je nastao na indijskom tlu, danas u Indiji ima svega oko 300 000 budista. Ipak, po podacima iz 2001. godine u svetu ima čak 376 000 000 budista što čini 6% svetske populacije i čini ga četvrtom po broju vernika religijom na svetu, odmah iza hrišćanstva, islama i hinduizma. Budizam je rasprostranjen u Indokini , na Tibetu, u Koreji, Japanu, Mongoliji, Kini. Poslednjih decenija budizam stiče sve više pristalica u Evropi i Americi.

Naša dela

Bića su vlasnici svojih dela, naslednici
svojih dela; bića nastaju iz svojih dela,
predodređena su tim delima, njihova
dela su im utočište. Dela su ta koja
bića dele na niska i uzvišena.

Buda

U prostranom umu

U prostranom umu ima mesta za sve. On je slièan prostoru u ovoj sobi,
kojeg ne povreðuje šta god da u nju uðe ili iz nje izaðe. Mi obièno
kažemo "prostor u ovoj sobi", ali u stvari ova soba jeste u prostoru,
èitava zgrada je u prostoru. I kada ova zgrada nestane, prostor æe još
uvek biti tu. Prostor okružuje zgradu i u ovom trenutku mi zauzimamo
prostor u ovoj sobi. Kada ovako posmatramo, možemo razviti sasvim nov
pogled na stvari. Vidimo da postoje zidovi, koji daju oblik ovoj sobi,
i da postoji prostor. S jedne strane, zidovi ogranièavaju prostor. Ali
ako pogledamo sa druge strane, prostor je neogranièen, toliko
neogranièen da sadrži i celu sobu.

Ajahn Sumedho

 Karma Kađu tradicija
 

"Milarepa, tvoja Linija je poput rečne struje - teći će dugo i daleko."
Padampa Sangđe

Karma Kađu je jedna od četiri glavne škole tibetanskog budizma. Kao linija direktne usmene transmisije, prevashodno je usmerena na meditaciju i kroz interakciju sa kvalifikovanim učiteljem može dovesti do pune spoznaje prirode uma. Karma Kađu linija je transmisija Mahamudre, učenja koje omogućava dostizanje prosvetljenja u toku jednog života.

Ova učenja potiču od Bude Šakjamunija. Ovo živo iskustvo je u Indiji prenošeno punih 1500 godina, dovodeći mnoge do prosvetljenja. U to vreme je Tilopa (988 - 1069) bio, možda i jedini, nosilac svih Mahamudra Linija. Naropa (1016 - 1100) i njegov učenik Marpa (1012 - 1097) su preneli Liniju na Himalaje. Transmisiju dalje nastavljaju najpozntiji tibetanski jogi Milarepa (1052 - 1135) i njegov glavni učenik - monah Gampopa (1079 - 1153). Gampopa, potom, prenosi učenja prvom Đalva Karmapi čije su uzastopne inkarnacije očuvale neprekidnost Kađu transmisije.

Počev od Gampope, Kadampa učenja Mahajane od majstora Atiše se podučavaju u Kađu školi. Takođe, III Karmapa, Rangđung Dorđe, je u Kađu Liniju integrisao Maha Ati učenja (Dzogćen), a posebno Njingmapa Terme koje potiču od Padmasambave (tib. Guru Rinpoče). Zapravo, sam Padmasambava je prorekao da će Karmapa postati nosilac linije njegovih Terma učenja.

Zahvaljujuci Karmapinim uzastopnim inkarnacijama, Mahamudra učenja su kroz vekove očuvale izvornost, životnost i snagu do današnjih dana.