Ne, jer bolje je dobar razvod- nego loš brak. Deca u svakom slučaju više ispaštaju i pate kada im se roditelji ne slažu i stalno svađaju. Kada se razvedu ( ako su normalni) dete može da viđa roditelja kod kojeg nije ostalo i da sa njim provodi kvalitetno vreme. Naravno, ima i onih  koji neće da daju detetu da vidi onog roditelja, što se odselio, pa i tada deca pate!

svi smo svedoci da gomila ljudi oko nas ima loše ili kilave brakove koji opstaju samo zato što su tu i deca,pa kao "gde sad da se rastajemo,šta će biti sa decom ako ne budu imala oba roditelja,itd..."
koliko njih u stvari shvata da svako dete od malih nogu oseća da u kući nešto ne štima,da taj brak ne valja i da mnogo toga nije u redu.
često se desi da deca u pubertetu slučajno čuju svoju majku koja se nekome žali rečenicom "da mi nije ovog deteta ni sekunde ne bih trpela onog pijanog kretena..."
ili oca koji se žali na majku koja ga izluđuje,ali neće da ju ostavi zbog dece...
da li su ljudi svesni kako to utiče na decu i kakve traume ostavlja-deca se osete bespomoćno misleći da su ona kriva za nezadovoljstvo svojih roditelja,pa se isuviše često nađu na pogrešnom putu,ili se iscrpljuju do bezumlja pokušavajući biti što bolji,pametniji i savršeniji i na taj način kompenzovati nedostatak ljubavi među roditeljima,ili odu u drugu krajnost pa prihvate sve poroke svojih roditelja (a i neke pride) i idu linijom manjeg otpora,naravno sa tendencijom da i oni u budućnosti stvore istu situaciju svojoj deci...
moja majka je uvek govorila da je dobar razvod uvek bolji od lošeg braka,i uvek mi je govorila da je bolje razići se ako ne ide kako treba,nego terorisati decu.a ona je pametna žena...

ma ne tvrdim ja da je razvod nešto dobro.samo kažem da je bolje razići se nego godinama održavati napetost u kući pod firmom "ostali smo zajedno zbog dece,ali inače se mrzimo iz dna duše..."
govorim iz iskustva o propalom braku,jer uvek me iznervira kad me ljudi kad saznaju da sam razveden pitaju "imate li dece" i ja kažem ne,svi tupe nešto kao "o,dobro je"...
šta je dobro-zar bi,da smo imali decu,bilo loše što smo se razveli?
iskreno,u tom braku nešto nije štimalo od samog početka,Bog sveti zna šta,a dece nismo imali nesrećnim slučajem.ali i da smo imali dete,ja bih se odlučio na razvod.jer ni za jedno dete nije dobro da odrasta u okruženju nervoznih i nezadovoljnih roditelja kakvi bi mi bili da smo ostali zajedno.
još nešto-kod nas se socijalni radnici umešaju tek kad situacija postane kritična,a u stvari bi socjalna služba trebala imati kvalifikovane psihologe koji bi reagovali kod svakog razvoda,posebno kod dece.toj deci treba dati realno i razumno objašnjenje:da se roditelji ne razvode zbog njih,da nisu ona kriva za razvod,da život za njih teče normalno dalje i da i dalje imaju oba roditelja...treba im dati podršku i ohrabrenje,pravi savet,a ne čekati da se desi neko s**nje pa da reaguju...

možda su mogli da prebrode krizu...
a možda je kriza mogla da se pretvori u netrpeljivost,pa eto ti lošeg stanja,da ne kažem nešto gore...
osete,to deca,znam ja to,ali bi više osetila loše stanje u braku-trzavice,svađe,ćutanja iz inata...
zbog toga i kažem da su neophodni psiholozi koji će reagovati na samom početku problema,a ne kad njesra kulminira!