Koliko vam je bitna emotivna proslost vaseg partnera?
Koliko je on/ona spreman/spremna da vas u istu uputi?
Dosadjujete li mu/joj sa sumnjicavim pitanjima s vremena na vreme i da li to moze biti jedan od pokazatelja nesigurnosti?

Moj stav je da njegov život ne počinje sa momentom upoznavanja mene, odnosno da je on prošao period u kom ja nisam bila deo njegovog života, a u koji ga je bitno odredio da bude baš takav kakav je. Stoga me njegova emotivna prošlost kao i uopšteno prošlost zanima. A nekako i očekujem da njega zanima moja. Međutim, i tu treba ponekad ugušiti znatiželju i onu dozu nesigurnosti koja se često javlja na početku veze i odrediti granice do koje te interesuje prošlost. Uhvatila sam sebe u par navrata da pitam za stvari koji su definitivno intima dvoje ljudi i ni sama ne bih volela da mene neko takva pitanja pita ili pak nekog čija sam ja prošlost bila.
To interesovanje za prošlost više se javlja u periodu upoznavanja, pa vremenom prestaje da te zanima sve bivše i okrećeš se sadašnjosti i budućnosti.

U principu me ne interesuje mnogo, ali nije na odmet da se nesto zna !
Nekad mozda pitam nesto, sto ne bih trebala, jer ni ja verovatno ne bih iznela,rekla neku moju proslost, detealje.
Bolje je kad se ne zna bas mnogo! 

Proslost nije toliko bitna,bitna je sadasnjost  ...ne dosadjem mu o proslosti jer je vrlo dobro poznajem.

Proslost je jako bitna!Ne bih da budem sa nekom ribom koja je bila sa mnogo muskaraca!  

Kada je ljubav prava,nemeriva,proslost nije bitna,ali postoje detalji koji grade buducnost..Uzmimo za primer da neko vuce neku traumu iz proslosti..I sad zamislite da taj neko nece vama da je otkrije.Taj problem ce se provlaciti i kroz vasu vezu,a on se iskrenim razgovorom verovatno moze resiti.
Ja sam imala vezu koja je bila otvorena do poslednjih detalja,i vecinu stvari smo uzimali kao glavnu temu za zezanje...Naravno,to mnogo zavisi i koliko je osoba otvorena,i koliko se stidi svoje proslosti..