Ovaj post na temi Šta vam ostaje kao najjače sećanje me je nagnao da otvorim i ovu temu.

Meni nije pomoglo plakanje, iskaljivanje besa, brisanje telefonskih brojeva, uklanjanje omiljenih nam CD-ova, izbegavanje nekih starih staza kojima smo kročili, alkohol, osama, intenziviranje druženja, mirenja, svađe....
Hm, ništa od nabrojanog, niti nenabrojanog mi nije pomoglo.
Uvek nakon raskida mi nedostaje ona bliskost, povezanost, ona jedinstvena koju imaš samo sa tom osobom.
Pamtim sve lepo, ali i imam utisak da ću istovremeno uvek u sebi nositi po neku bol, povređenost, sve ono što je i razlog raskida.
Svaka ljubav uvek i večno ostaje negde u meni. A bol? I ona. Samo vremenom se saživim sa njom, upoznam je, pa drugačije boli (možda manje jer mi je poznata?) od nekih novih rana.

alkohola,alkohola sto vise alkohola  
vremenom rana zarasta (uz dezinfekciju alkoholom  )...jer desava se zivot..a on te nosi na razne strane...i onda imas sve manje vremena da mislis..ali neki mali oziljak uvek ostane..
naravno ne pricam o onim obicnim standardnim vezama gde ljudi nemaju pojma ni zasto su zajedno

Ima raznih veza i nisu svi raskidi isti, to je sigurno.... ali boli samo onaj kada vam je ona druga strana veoma znacila, kada je postala neizostavan deo vaseg zivota.
Kako preboleti? Mogu da pricam samo na osnovu svog iskustva i za sebe..... Meni je raskid nakon sedam godina doneo rusenje celog jednog sveta i celog jednog nacina zivota koji sam stvarao. Nisu mi pomogli zatvaranje i osamljivanje, plakanje, alkohol .... Nisu mi pomogle ni avanture i kratke vezice, mozda su godile mojoj sueti i egu, ali bol i tugu nisu lecile.

Tek kada sam uspeo sebi da oprostim da tih sedam godina nisu uzalud prosle, da nije sve bilo besmisleno, poceli su bol i tuga da nestaju. Sa shvatanjem da sam ja danas to sto jesam zahvaljujuci (izmedju ostalog) svemu sto se desavalo u toj vezi tokom tih sedam godina poceo sam da koracam dalje i da gradim neki novi nacin zivota. Nije vreme pre toga bilo stalo zbog mog raskida, nije zemlja prestala da se okrece, ali ja sam se tako ponasao.

Mnogo puta sam bio pomislio sta bi bilo da sam nesto uradio drugacije, ili da sam se postavio drugacije i kajao se sto to nije bilo tako.... Tek kada sam bez zaljenja i kajanja mogao da se setim svega i da pricam o toj vezi shvatio sam da sam je preboleo. Necu reci da je ostala iza mene(iako ona to jeste u vremenskom trajanju) jer ipak ta veza i to vreme  su neodvojivi deo mene, moje licnosti, ali vise nema bola......

Ja ga upravo preboljevam, mislim, raskid,...kod mene je trenutno faza negacije stvarnosti, tj nikako ne prihvatam da je stvarno raskid u pitanju, sve nesto mislim da jos nije gotovo,...vreme ce pokazati da li sam u pravu. U svakom slucaju, raskid znaci da niste bili (ipak) savrsen par i da tamo negde ceka neko ko je prava osoba za tebe.
mislim, lako je to reci, ali...