Kažu da su deca kruna braka.
Na žalost, ne mogu svi da imaju decu. Postoje i oni koji ne žele decu.
Da li bi ušli u brak iako znate da izabranik/izabranica vašeg srca ne može i/ili ne želi decu?
Da li biste ušli u brak da pouzdano znate da vi ne možete da imate decu, a druga strana može?

Želim da verujem da deca nisu jedina svrha braka i zbog toga verujem da i brak bez dece može biti lep i harmoničan. Ukoliko se vizija budućnosti oboma uklapa u istu sliku, (ne)mogućnost rađanja svog deteta jeste otežavajuća okolnost, ali ne i krunski kamen spoticanja. Stoga je moj odgovor na prvo pitanje da.
Druga je stvar ako sam ja ta koja ne može ili ne želi decu. Debelo bih razmislila da li mogu biti ja ta koja osobi koju voli uskraćuje pravo na naslednike. Mada, ako je ljubav dovoljno jaka, tu odluku bi morala doneti druga strana i ubediti me u svoju rešenost da me prihvati baš takvu kakva sam.

Slazem sa ovim! Brak sa decom ili bez dece jedino onda moze biti skladan kada dvoje "pronadju" jedno drugo. Poznajem puno parova bez dece i njihovi brakovi opstaju skladni. Znam puno parova sa decom ciji su se brakovi raspali. Deca su blagoslov, ali sigurno ne smeju biti izgovor, za ulazak u brak, a pogotovo ne za opstanak u braku.  

Svakako treba biti iskren. Ako znamo da ne mozemo ili ne zelimo imati dece, to u startu treba reci partneru. (Ja sam taj slucaj. Nije sasvim da ne mogu, ali trudnoca bi ugrozila moj zivot). Uprkos tome bio je uporan da se vencamo.
Da je obrnuta situacija i da "covek mog zivota" ne moze/ne zeli imati decu, odgovor bi opet bio da.

Mislim da brak bez dece moze sasvim normalno da funkcionise.

Ja prvi ne bih zeleo decu...  

danas postoji sto rece zena vise opcija...ne vidim sto bi bio bez dece

jeste nekog dovoljno samozivog kao i oni..naravno..