Kad sam se zaposlila mislila sam da ću do penzije raditi u istoj instituciji.
Naravno, došlo je vreme da promenim stav. Promenila sam poslodavca.
Ono što je mene nagnalo na taj korak je bio samo i isključivo nesigurnost. Sve je ukazivalo, a mi smo zatvarali oči i nadali se "neće baš nas". S vremena na vreme bi počele kuloarske priče, naravno prerađene i dorađene verzije nečijih reči sa nekog sastanka koji bi nas sve uzdrmao, unervozio,... A potom smo se opet vraćali onom "neće nas". Valjda sam u jednom momentu priznala sebi "Da, hoće i nas" , pa sam skupila petlju i odlepršala.

Šta je vaš razlog za promenu posla? Nesigurnost? Bolja plata? Šansa da se nauči nešto drugo? Šansa da se napreduje?....

Sada ne bih menjala posao, ali sam ranije menjala.