Ispod velike lipe, pored parte naslonjene na hrapavo stablo, drugovi i drugarice šesnaestogodišnje Jelene Milošević, koju je pre dva dana ubio Goran Pavlović, upalili su juče sveće i položili ruže. Teško je, preteško svima. Po hodnicima Ekonomske škole „9. maj” u Sremskoj Mitrovici samo tuga, očaj i nestvarni mir. U glavnom holu okupili su se učenici i profesori da na komemorativnoj sednici odaju poslednju počast svojoj učenici i drugarici. Mnogo suza i uzdaha govorili su više od reči da je Jelena bila i dobar učenik, ali i drug i prijatelj. Umesto na ekskurziju, autobus će ih danas u 12 časova odvesti na radinačko groblje da na poslednji put isprate njihovu Jelenu.
U četvrtak, 20. septembra, dvadesetak minuta pre početka popodnevne smene u srednjoj Ekonomskoj školi “9. maj”, zločinački i prerano prekinut je život šesnaestogodišnje devojčice. Stravičan krik koji je odjeknuo ispod krošnje ogromne lipe, koja je generacije đaka štitila od vreline letnjeg sunca ili ledenih kapi dosadnih jesenjih kiša, ovoga puta nije uspela da od oštrog sečiva skakavca u rukama dvadesetogodišnjeg Gorana Pavlovića sačuva život Jeleni Milošević.
U sećanju Jeleninih drugarica, koje su samo minut ili dva ranije zajedno izašle iz školskog autobusa, prepričavajući vesele đačke zgode, ne sluteći da je u istom autobusu, zajedno s njima, doputovao i Jelenin dželat, koji se usput drugaru pored sebe hvalisao oštrim sečivom automatskog noža, zauvek će ostati urezan stravičan samrtnički krik iz grla njihove dobre drugarice i slika kako, klečeći na njenim leđima, zlikovac iznova po peti, šesti, sedmi put oštro sečivo zabada u vrat i leđa bespomoćne žrtve.
Kako se nezvanično saznaje od đaka koji su putovali istim autobusom, bilo je sasvim dovoljno vremena da se mladić pomućene pameti predomisli. Naime, Goran Pavlović je iz autobusa izašao u centru grada, ali se potom predomislio, seo u taksi, sustigao autobus, sačekao da žrtva, ništa ne sluteći, izađe iz njega, a onda je krenuo da bode...
– Prestrašeno sam pomislila da je šamara, ali sam onda videla kako Jelena okrvavljena pada na betonsku stazicu ispod velike lipe, a momak nastavlja da je bode nožem u leđa – jecajući je, samo pola časa nakon jezivog zločina, za “Dnevnik” svedočila jedna od Jeleninih drugarica.
Druga, očiju punih suza, kaže da je videla da momak, koga odranije poznaje, u rukama drži nož, ali da nijednog trenutka nije pomislila da će ga upotrebiti. I kada je sečivo bljesnulo ka Jeleninom vratu, nije shvatila šta se dešava dok telo svom silinom nije udarilo o betonske ploče.
– Ništa čudno da je bio precizan u zadavanju smrtonosnih udaraca. Dobro se uvežbao na radnom mestu u “Mitrosu” – stravični zločin prokomentarisale su i Goranove kolege s posla.
Kažu da bi samo udarac u vratnu aortu bio fatalan. Čovek koji je crvenim “jugom” prebacio nesrećnu devojčicu u sremskomitrovačku Bolnicu bio je potpuno krvav, kao i kompletna unutrašnjost automobila.
– Iz Jeleninog vrata je krv prosto šikljala – sa suzama u očima svedoči jedna od sestara koja je pomogla da se Jelena unese u bolnicu.
Ubica je nakon krvavog pira počeo da trči u pravcu centra grada, kako bi se, navodno, domogao pešačkog mosta koji preko Save povezuje Sremsku i Mačvansku Mitrovicu. Nameravao je da skoči u reku i izvrši samoubistvo. No, ovu njegovu “egzebiciju” sprečio je radnik “Telekoma”, koji je iz automobila video bestijalni pir nad nemoćnom žrtvom, sustigao je momka nakon stotinak metara, pesnicom ga oborio na zemlju i primorao da tu sačeka dolazak policije.
izvor: novosadski dnevnik
