Priča jedne sveće...

Zapalili ste me i gledate moje svetlo. Radujete se jasnoći i toplini koju darujem. Veselim se da smem goreti za Vas. Da nije tako ležala bih u nekoj kutiji bez koristi. Smisao dobijam tek po tome što gorim. Ali, dobro znam, što duže gorim, to kraća postajem, to se više bližim svome kraju. «Izgorela je» reći ćete, a što je ostalo bacit ćete. Znam, za mene postoje dve mogućnosti: Ili da ostanem u kutiji, u tami, ili da gorenjem postajem kraća, dajem sve šta imam u korist svjetla, a time dovodim samu sebe svršetku. Ipak lepše je ako smem nešto dati...

Gledaj, isto je tako s Vama ljudima! Ili se povučete, ostajete sami za sebe i sve je hladno i prazno; Ili se približite ljudima i darujete im od svoje topline i ljubavi i onda Vaš život dobija smisao. Ali, znajte i to, da za ovo morate dati nešto od Vas samih, nešto od Vaše radosti, od Vaše srdačnosti, od Vašeg smeha, možda nešto i od Vaše tuge. I ne trebate bojažljivo razmišljati o tome Kako ćete sačuvati sami sebe. Mislim da samo onaj koji druge veseli postaje sam veseliji. Samo onaj koji je svetlo drugima, sam će primiti svetlo. Šta više gorite za druge to će svetlije biti u vama samima. Mnogi su ljudi samo zato tmurni i neraspoloženi, jer se boje biti ovde za druge, tuže se i neprestano mrmljaju na teška vremena. Još uvek nisu shvatili ovo: Jedno jedino svetlo koje gori, više je i vrednije nego sva tama svijeta.

Dopustite dakle da Vas malo ohrabrim, ja, mala sveća.

Indijska legenda

Verovatno ste culi za indisjku legendu o malom zutom cvetu koji se rascvetao u jednoj basti. On cveta samo jednu sezonu i tada uvene.
Kada je jedan posetilac usao u ovu bastu , citamo u prici, sa svih strana slusao je samo zalbe.
Mango je rekao da bi radije bio kokosova palma. Zasto? Zato sto je sve drvo palme korisno - plod, lisce, grane i deblo.
Medjutim kokosova palma zavidela je mangu, zato sto se njegov plod za skupe novce izvozio iz Indije.
Sve biljke su ljubomorne jedna na drugu, svaka od njih mislila je da je druga biljka dala veci doprinos i dobila vise.
Oko posetioca koji je slusao samo zalbe zaustavilo se na jednom malom zutom cvetu koji je radosno cvetao u svom uglu.
Sagnuo se i upitao ga: " Zasto se i ti ne zalis kao ostali?"
Cvet je odgovrio: " Posmatrao sam kokosovu palmu i zavideo joj na liscu koje se lelujalo na vetru. Pozeleo sam da donosim divne, socne plodove kao mango. Ali tada sam pomislio da ako je Bog zeleo da budem kao kokosova palma ili mango, On bi mogao to da ucini. Zeleo je da budem mali zuti cvet pa zato zelim da budem najbolji mali zuti cvet koji je ikad postojao.

Ovim putem u visine

Farmeri iz oblasti Ber Rivera u Novoj Skotskoj, u kojoj uspeva jedna od najboljih vrsta tresanja na svetu, imaju jedan nesvakidasnji obicaj. Za vreme berbe tresanja, za odredjenu cenu farmer "daje u zakup" jedno drvo za sat ili cak za ceo dan. Cim zakupac plati, drvo je "njegovo" i on moze slobodno da bere. Sve tresnje koje ubere za to odredjeno vreme pripadaju zakupcu, jer se zakup ne meri po kolicini vec po vremenu. Kada vreme istekne, drvo se predaje sledecem "zakupcu". U okviru ovakvog sistema onaj ko obere najvise tresanja za najkrace vreme, dobija najvise za novac koji je ulozio.

Jedan berac izdvajao se od svih ostalih. On je uvek nabrao najvise sa stabla koja je uzeo "u zakup". "Kako to uspevate?" - pitali su ga. "To je prosto", - nasmejao se - "ja samo ne berem sa donjih grana." Posto se sa donjih grana najlakse bere, vecina beraca pocinje od njihovog roda. Usredsredjeni na branje plodova sa ovih grana, zaboravljaju bogati rod koji se nalazi na visim granama!

Tako je i u zivotu. Ne isplati se teziti onome sto se moze lako dosegnuti. Ovakav stav zahteva mnogo rada i postavlja mnoge zahteve coveku koji gleda unapred i postavlja ciljeve koji su visi od ciljeva mnogih. Potrebno je mnogo hrabrosti i napora da se ideja pretvori u akciju ili stvarnu vrednost. Onima koji su spremni da se uhvate u kostac sa tezim zadacima nece biti lako, ali postici ce rezultate.

Cesto razmisljamo kao ona lisica iz basne koja je zakljucila da je slatko grozdje koje nije mogla dosegnutu verovatno vrlo kiselo i da se ne vredi zauzimati oko njega. Medjutim, pobednici su tezak zadatak shvatili kao izazov, ulozili poseban napor i osvojili nagradu. Poznati pisac Elen vajt ovako pise: "Oprecne okolnosti treba savladati cvrstom odlukom. Jedna uklonjena prepreka dace vam bolje iskustvo i hrabrost da istrajete u napredovanju. Podjite u sugurnom pravcu i izvrsite promenu - pouzdano i promisljeno. Tada ce okolnosti biti vasi pomocnici, a ne vase prepreke. Otpocnite. Hrast se nalazi u ziru."

Da li ste ikad ozbiljno razmisljali o poslednjoj recenici iz ovog navoda: "Hrast se nalazi u ziru"? Ako niste, razmislite o njoj. Pre vise od sto godina Lajmen Abot pisao je o sposobnostima koje uspavane leze u svakome coveku. U svoje razmisljanje vesto je ugradio sliku iz prirode: "Ubrao sam zir i prineo ga uvetu; i evo sta mi je rekao: 'Uskoro ce ptice doci i sagraditi gnezdo na meni. Uskoro cu zivotinje zaklanjati od sunca. Uskoro cu grejati domove. Uskoro cu postati zaklon od nevremene onima koji dodju pod moj krov. Uskoro cu postati cvrst deo nekog velikog broda i bura ce uzaludno udarati o mene, dok bude nosio ljude velikim morima.'

"O ludi mali zire, hoces li ti zaista sve to postati?" - upitao sam.

Zir je odgovorio: 'Da, jer to zelimo Bog i ja'."

Tragovi u pesku

Sanjah jedne noci, kako setasmo morskom obalom, moj Gospodin Bog i ja.

Pred mojim ocima pojavi se brzinom filma moj zivot.

Za svaki odsjek mog zivota, kako mi se cinilo, otkrih tragove stopala u pijesku.
Jedan par tragova pripadaše meni, drugi mom Gospodinu.

Kad i poslednja slika pred mojim je ocima preletela, osvrnuh se natrag i videh, kako je u pesku
cesto ostao samo jedan par tragova,a drugi je isceznuo.

Ti tragovi oznacavahu odsjeke mog zivota, meni ponajteze. To me zbunilo.

Okrenuh se Gospodinu i upitah ga:
"Kad sam ti onomad sve sto imah predao, da te mogu slediti, tada si mi rekao da ces uvek biti uza me.
A sad vidim da najdublje krize mog zivota prati samo jedan par tragova u pesku.
Zasto si me ostavio upravo tada, kad sam te, sav ocajan, najviše trebao?"

Gospodin me uze za ruku i rece:
"Drago dete, nikad te nisam ostavio samog,
a pogotovo sam bio uza te u vreme tvojih patnji i boli.
Tamo gde vidis samo jedan par tragova u pesku,
tamo sam te na svojim rukama nosio."

S tugom

S Tugom jednostavno treba umeti.
Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama,
samo se uporno moras praviti da je ne primecujes pa ce se kad tad okrenuti i otici,
iako ti se u prvi mah cini da ce zauvek cvileti kraj stola.
I pazi...
Poklonis li joj samo mrvicu paznje nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu.
I onda si gotov.
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih musterija.
I nikad te vise nece zaobici.