Jedna greska na zeni

Kada je Bog napravio zenu, dosao je do sestog dana, radeci prekovremena.

Jedan andjeo je dosao i pitao ga: "Zasto koristis tako puno vremena na nju?"

I Bog odgovara: "Jesili ti vidio sve specifikacije, sto sam joj dao da je formiram?"

"Ona mora znati prati, ali ne smije da bude od plastike, imati vise od 200 pokretnih zglobova, svi moraju imati mogucnost za promjenu, i usput da svaka dijeta funkcionise, i jos da ima krilo za najmanje cetvero djece... ali u isto vrijeme da ima poljubac, da moze izlijeciti od jednog povredjenog koljena do slomljenog srca, i sve ce ovo da radi sa samo dvije ruke."

Andjeo se zacudio svim tim vjestinama.

"Sa samo dvije ruke... Nemoguce!"

"I ovo je samo standardni model?!"

"To je puno posla za jedan dan... sacekaj sutra pa je dovrsi."

"Ne zelim to, protestirao je Bog. Tako sam blizu da zavrsim ovo bice, sto je meni srcu drago.

Kad se razboli, sama se izbori da ozdravi, i moze da radi 18 sati dnevno."
Andjeo se priblizio i dotaknuo zenu.

"Boze, kako si je napravio tako meku."

"Jeste, mekana je", kaze Bog, ali napravio sam je da ima i snagu. "Neces vjerovati sta sve moze da uradi i da izdrzi."

"Moze li misliti?" pita Andjeo.

Bog odgovara: "Nije samo da moze misliti, ali moze da saradjuje i da pravi dogovore."

Andjeo nesto vidi, sto mu je privuklo paznju, i dotakne zenino lice...

"Boze, izgleda da ovaj model ima jednu propust. Jesam ti rekao da puno stvari stavljas na nju."

"Nije to nikakav propust... to je jedna suza". ispravi ga Bog.

"Zasto je to?", upita Andjeo.

I Bog kaze: "Suza je njezin nacin da se izrazi, njena tuga, njena ljubav, njena samoca, njen bol i njen ponos."

Ovo je ostavilo jak utisak na Andjela; "Ti si genije, Boze. Na sve si mislio. Zena je sjajno bice!!"

To je istina! Zena ima snagu, sto joj se covijek divi. One podnose teskocu, da nose tugu, ali znaju za srecu, ljubav i svoje misljenje.

One se smiju, kad zele da vrisnu. Zene pjevaju, kada zele da placu. Placu kad su srecne i smjeskaju se kad su nervozne.

Bore se za ono u sto vjeruju.

One su protiv nepravde.

Ne uzimaju "ne" za odgovor, ako ima drugi i bolji nacin za resenje. Sve od sebe daju za svoju porodicu. One prate jednu prijateljicu doktoru, zato sto se boji doktora. I zena voli bez granice...

One placu kad im djeca nesto novo u zivotu dozive, i raduju se dobroti svojih prijatelja.

One se raduju kada cuju za neko rodjenje ili vjencanje.

Srcej njihovo se slomi kad cuju za smrt neke drage osobe.

One tuguju za izgubljenim voljenim osobama, ali jake su i kada nema vise nista za sta da se bore.

Zene znaju da jedan poljubac i zagrljaj moze da zalijeci jedno slomljeno srce.

Ali, nalazi se jedna greska kod zene:

Ona zaboravi koliko vrijedi.

Zaljubljen u ljubav

" Kada bih imao jedan komadic zivota, dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju .

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta i podario mi komadic zivota, moguce je da je ne bih kazao sve sto mislim , ali nesumnjivo bih mislio sve sto kazem. Stvari bih cenio, ne po onome sto vrede, vec po onome sto znace. Spavao bih manje , sanjao vise, shvatio sam da svaki minut koji provedem zatvorenih ociju gubimo sezdeset sekundi svetlosti.

Hodao bih kad drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slusao bih druge kada govore i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade.

Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno , izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i dusu.

Boze moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu i cekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja.

Boze moj, kad bih ja imao jedan komadic zivota ... ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.

Deci bih darivao krila ali bih prepustio da sama nauce da lete, stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu vec sa zaboravom. Toliko sam stvari naucio od vas ljudi...

Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreca u nacinu savladavanja litica. Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom, po prvi put, prst svoga oca,
da ga je zauvek uhvatilo. Naucio sam da covek ima pravo da gleda grugog odozgo, jedino kada treba da mu pomogne da ustane da se uspravi. Toliko toga sam mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kad me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu nazalost poceti da umirem."

Ljubav


Devojka upita svog decka: "Da li si zaljubljen u mene?"' On odgovori:
Ne! Ona ga pita: "Mislis li da sam lepa?"
On odgovori Ne! Ona ga opet pita: "Da li sam ja u tvom srcu?" On odgovori Ne! Na kraju ga upita: "Da te napustim, da li bi plakao za mnom?", a on opet odgovori Ne!
Okrenula se i veoma tuzna odlucila da ode od njega. On je na to zagrli i rece joj:
- "Ja nisam zaljubljen u tebe - ja te volim! Ja mislim da ti nisi lepa - ja jednostavno mislim da si prekrasna!. Ti nisi u mom srcu - ti si moje srce!Ja ne bih plakao da me napustis, ja bih umro zbog tebe!"

Gde ide ljubav ...

Žena izađe iz kuće i ugleda tri starca s dugim sedim bradama kako
sede u njenom dvorištu. Nije ih poznavala. Reče: “Ne bih rekla da
vas poznajem, ali mora da ste gladni. Molim vas da uđete i pojede-
te nešto.” Oni je upitaše: “Je li domaćin kod kuće?” “Ne” reče ona,
“napolju je.”
“Onda ne možemo da udjemo”, odgovore joj oni.
Kad je njen muž došao kući ona mu ispriča celu priču. “Idi i reci im
da sam sad kod kuće i da ih pozivam da uđu!” Žena izađe i pozove
ih unutra. “Ne možemo ući zajedno” odgovore joj oni.
“A zašto?” upita ih ona.
Jedan od staraca joj objasni: “Njegovo ime je Bogatstvo” reče po-
kazujući na jednog od svojih prijatelja, “a on je Uspeh” reče poka-
zujući na drugoga. “Ja sam Ljubav.” Tada još doda: “idi sad u kuću
i dogovori se s mužem koga od nas želite u svome domu.”
Žena uđe u kuću i ispriča mužu šta su joj rekli. Muž na to rece: Le-
po, kad je tako pozovimo u kuću Bogatstvo. Neka uđe i ispuni je
bogatstvom!” No žena se nije složila s tim: “Dragi zašto ne bi po-
zvali Uspeh?”

Sve je to iz drugog dela kuće slušala njihova snaha koja se javi
i predloži: “Ne bi li bilo bolje pozvati unutra Ljubav? Tada bi
nam dom bio ispunjen ljubavlju!”
“Poslušajmo snahin savet”, reče muž. “Idi i pozovi Ljubav da bu-
de naš gost.” Žena izađe i upita tri starca:“Koji od vas je Ljubav?
Neka uđe i bude naš gost.”

Ljubav ustane i krene ka kući. No i druga dvojica takođe ustanu
i krenu za njim. Žena se iznenadi i upita Bogatstvo i Uspeh:
“Pozvala sam samo Ljubav. Zašto idete i vi?”

Odgovore joj sva tri starca zajedno: “Da ste pozvali Bogatstvo ili
Uspeh, druga dvojica ostala bi napolju, no budući da ste pozvali
Ljubav – gde god ide on, idemo i mi s njim. Gdje god da je Lju-
bav, tu su s njim i Bogatstvo i Uspeh!!”