Uskrs je najveći hrišćanski praznik, jer na taj dan Isus Hrist,  vaskrsnuo iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima darovao večni život. Zbog velikog značaja ovog događaja svaka nedelja u toku godine posvećena je Uskrsu i svaka se smatra za mali Uskrs. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Najranije može da padne 22. marta, a najkasnije 8. maja.
 
 Za ovaj praznik u narodu su uobičajeni mnogi lepi običaji, koji naročito vesele decu.

  Za taj dan se na Veliki Petak (prvi petak pred Uskrs), kada se obelezava uspomena na Hristovo raspece, farbaju jaja,  zato što je baš jaje simbol obnavljanja prirode i života. Obicaj je da prva jaja koja domacica ofarba budu crvne boje jer ona predstavlja Isusovu prolivenu krv. Naročito crveno jaje predstavlja radost, i to kako za one koji ga daruju drugome, tako i onome ko ga prima. Prvo obojeno jaje ostavlja se na stranu do narednog Uskrsa i zove se cuvarkuca.
  Na sam dan Uskrsa ako gost dodje u kucu, prvo se dariva sa farbanim jajetom, pa se tek onda posluzuje ostalim ponudama. U nekim krajevima sacuvan je obicaj da se farbana uskrsnja jaja nose na grobove preminulih bliznjih sto simbolise da su svi ljudi pred Bogom jednaki i da umrli treba da osete uskrsnju radost i slavlje.
  Tucanje jajima je obicaj koji takodje veoma veseli decu, a i odraslima predstavlja zabavu. Na stolu se nalazi cinija sa ukrasenim ofarbanim jajima.Domacin privi uzima jedno jaje, a za njim ostali pristuni ukucani. Tada nastaje takmicenje cije je jaje najjace, lagano se kuckaju jaje o jaje u istu stranu pobednik je onaj cije jaje ne pukne.
  Na Uskrs se prvo jede kuvano uskrsne jaje pa tek onda ostalo jelo.

 
Gospod naš Isus Hristos, odnosno njegovo čovečansko telo, umro je raspet na krstu u Veliki petak i pred veče istog dana bio je sahranjen. Treći dan po smrti, u Veliku nedelju, Hristos je vaskrsao. O tome govore sva četiri jevanđelja (Mat. 28, 1-10), (Mar. 16, 2-8), (Luka 24, 1-12), (Jovan 20, 1-18). Svojim vaskrsenjem Hristos je pokazao da je on pravi Bog i da ima vlast nad životom i nad smrću. U Njegovom Vaskrsenju mi vidimo naše spasenje i vaskrsenje - "Ako Hristos ne vaskrese, uzalud je vera naša i propovedanje naše", kaže apostol Pavle. "Pošto je kroz čoveka došla smrt, kroz čoveka je došlo i vaskrsenje iz mrtvih. Jer, kao što u Adamu svi umiru, tako će u Hristu svi oživeti" (1. Korinćanima 15, 21-22). Hristos se nakon vaskrsenja javljao jedanaest puta za četrdeset dana: Mironosicama, Mariji Magdaleni, dvojici učenika svojih kada su pošli iz Jerusalima za Emaus, svima učenicima i na skupu vernih gde je bilo više od 500 braće. Vaskrsenje Hristovo dobro je provereno od apostola i mnogih ljudi koji su videli vaskrsloga Hrista i to je postao najvažniji događaj u istoriji sveta. Njime je završeno delo isklupljenja i spasenja roda ljudskoga.


Crkva ovaj događaj proslavlja kao najveći praznik. Uskrs (Vaskrsenje, Pasha, Veligdan, Vazam) je stari praznik; praznuje se još od vremena apostola, ali ne svuda u isti dan: negde je praznovan zajedno sa jevrejskom Pashom, negde četrnaestog dana meseca jevrejskog Nisana, a negde u nedelju posle jevrejske Pashe. Na prvom vaseljenskom saboru odlučeno je da se svuda praznuje jednog dana, i to posle prolećne ravnodnevnice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i punog meseca. Uskrs je, dakle, pokretan praznik, koji se uvek vezuje samo za dan nedeljni, a može pasti u razmaku od 35 dana, od 4. aprila do 8. maja.

Uskrs je najsvečaniji praznik u godini; on je "praznik nad praznicima". Na taj dan skidaju se dveri u crkvi na oltaru, čime se želi pokazati da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Cela nedelja po Uskrsu naziva se "Svetla nedelja", a crkvene pesme koje se tada pevaju pune su radosti i veselja. Umesto uobičajenog pozdrava, narod se na Uskrs i cele Svete nedelje pozdravlja sa "Hristos voskrese!" i "Vaistinu voskrese!" Tropar Vaskrsenju glasi: "HRISTOS VASKRESE IZ MRTVIH, SMRĆU SMRT UNIŠTI I SVIMA U GROBOVIMA ŽIVOT DAROVA."

Da bi se hrišćani dostojno pripremili za ovaj praznik, još od apostolskih vremena ustanovljen je "Veliki post" ili "Četrdesetnica", po uzoru na Isusa koji je 40 dana postio na Gori iskušenja. U narodu postoji običaj da se o Uskrsu, na Veliki petak, jaja boje crvenom i drugim jarkim bojama i da se daruju poznanici i prijatelji. To je u znak podsećanja na Mariju Magdalenu koja je caru Tiberiju, objašnjavajući mu Hristovo vaskrsenje, darovala kokošije jaje kao simbol Uskrsa.