Čim sam se zaposlila čula sam jednu dobru "poslovicu": Ko oko svoje kuće s*re, kad-tad u g*vno zagazi.
I toga se držim. Svoje kolege gledam samo kao kolege, sa nekima imam i drugarski, sa nekima mogu da ostvarim i prijateljski odnos, ali to je sve.
Naravno, nikad ne reci nikad, možda se i desi jednom, ali to verovatno onda mora biti nešto sudbinsko.
Naravno, imala sam prilike to da vidim u svom radnom okruženju. I znate šta - ružno je, tako često je ružno. Ružno je dok ljubav cveta, a oni prosto ne mogu da se suzdrže. A još ružnije je kad "pukne tikva", pa prljav veš njihove veze počne da vijori firmom. Tračeva, scena, spletki, a o ljubomornim muževima i ženama da ne pričam.
Ne želim da budem isključiva. Znam i za one slučajeve kada su se ljudi jednostavno našli. I našli bi se bilo gde, jednostavno spletom okolnosti su se našli na poslu. Našli i ostali. Ali to je neki drugi soj ljudi, to nisu oni kojima je koketiranje, flert i izigravanje macho-frajera način rada i ponašanja na poslu.
