Hteo ja to ili ne , morao sam da prihvatim Dugu kao most Novog Sada , jednostavno tu je i to je neminovnost, ali jos uvek kada silazim sa mosta Slobode ocekujem da kada pogledam na desnu stranu vidim stari Petrovaradinski most.

Taj most je za mene uvek bio simbol grada, a i nekako simbol mojih prvih decackih avantura kada smo ( zar neko nije ) svi djuture peske ili biciklovima isli na tvrdjavu i trazili tajne prolaze i prostorije, pricali o podzemnim tunelima i trazili nacin da u njih udjemo.
Preko tog mosta sam presao u svoj prvi izlazak u diskoteku.

Onog dana kada je srusen u bombardovanju nisam mogao da verujem da je to istina. Kao i mnogi jednostavno sam morao da se uverim u to, da proverim. Stajao sam na keju medju mnogima koji su dosli zbog istog i jednostavno nisam mogao da se suzdrzim, ceo grad je plakao dok je on onako bespomocno iskrivljen lezao u Dunavu.

I iako se na njegovom mestu sada nalazi Duga , ipak mi je tu neka praznina, kao sto bi sigurno bila kao kada bi neko uklonio sat sa tvrdjave.

No i pored toga sto mi nedostaje, vreme tece pa dolaze i neki novi klinci kojima ce Duga biti taj most i simbol grada i prvih lutanja.

Dugom se ne ponosim i mislim da je uzasno sto tako "moderni"   most prolazi pored tvrdjave,
ako je vec namereno da grad radi marinu, onda je trebalo raditi na tome vec sada...

zalim za mostovima,
jos imam i traume   od bombardoanja jer sam u blizini "Starog", na zalost bio...