|
Mish
|
 |
« Odgovor #20 poslato: 06-04-2007, 17:11:49 » |
|
Interpunkcija (pravopisni znaci) – Skraćenice- opšte skraćenice pišu se malim slovom i sa tačkom: v. (vidi), t. (tačka), g. (godina), o.m. (ovog meseca),...
- reč se može skratiti (piše se tačka) iza početne grupe suglasnika: mn. (množina), i dr. (i drugo), i sl. (i slično), šk. (školska)...
- reč se može skratiti do drugog samoglasnika (obavezno se piše tačka): prof. (preofesor), inž. (inženjer), ul. (ulica), gimn. (gimnazija)...
- reč se može skratiti do trećeg ili četvrtog samoglasnika (sa tačkom): geograf. (geografija), matemat. (matematika), arehol. (arheološki),....
- sažete skraćenice sa tačkom: itd. (i tako dalje), tzv. (takozvani), stsl. (staroslovenski), tj. (to jest),...
- do sufiksa -ski i -čki (sa tačkoma): srp. (srpski), gr. (grčki); tur. (turski),...
- sažete skraćenice bez tačke (ovde je reč skraćena na završetku: mr (magistar), dr (doktor), Bgd (Beograd), gđa (gospođa),...
- merne jedinice se pišu skraćeno malim slovom i bez tačke: m (metar), l (litar), k (kilometar), dkg (dekagram),....
- latinicom, ako se pišu velikim slovom (bez tačke): A (amper), F (farad), W (vat),...
- skraćenice opšteg tipa uobičajenih latinskih izraza (sa tačkom): a.a. (ad akta), P.S. (post skriptum), N.N. (nomen nescio - ne znam ime)
- verzalne skraženice (akronimi) pišu se velikim slovom i bez tačke: JAT (Jugoslovenski aerotransport), NS (Novi Sad), MS (Matica Spska)...
- neke verzalne skraćenice se izgovaraju kao celovite reči i shvataju se kao imenice: Fijat, Fifa, Cija, Unesko, Tanjug,...
Važno: Skraženice u tekstu se čitaju kao cele reči.
|
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #21 poslato: 06-04-2007, 17:16:52 » |
|
Interpunkcija (pravopisni znaci) – Podela reči na kraju redaAko na kraju reda nema mesta za celu reč, reč podelimo, pišemo crticu, a deo reči prenosimo u novi red. To se radi po određenim pravilima: - nikad se ne izostavlja u gornjem redu samo suglasnik: š-uma, p-lanina,...
- ne prenosi se u novi red samo jedno slovo: pravil-a, Beogra-d,...
- složena reč se deli po smisaonoj granici: is-teće, pred-vodnik,...
- u podeli reči ne odvajamo samoglasnik od prethodnog suglasnika: lu-be-ni-ce, ško-la, knji-ga,...
- ako se u sredini reči nađe suglasnička grupa, podela treba da bude što prirodnija: li-šće, lop-ta, bogat-stvo, siromaš-tvo
- grupa -stvo se ne deli
- suglasničke grupe se ne razdvajaju, izuzev grupa sk, zg, šk. žg, žđ: da-ska, ma-zga, dr-ška, go-zba, gro-žđe,... -
|
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #22 poslato: 06-04-2007, 17:20:11 » |
|
Interpunkcija (pravopisni znaci) – Kombinovanje znakova
Pravopis teži da se znakovi pišu po svojoj normalnoj logici, ali i da se uprosti postupak i izbegne nagomilavanje znakova.
Završna tačka u rečenici se ne piše ako je ispred nje upotrebljena skraćenička tačka: Bio je zet i saradnik kneza Lazara i učestvovao je sa njim u borbi na Kosovu 1389. god.
Rečenicu ne treba počinjati brojem: 1377. u njegovoj vlasti je Skoplje. (Bolje je napisati: Godine 1377. Skoplje je u njegovoj vlasti.)
(Pravopis je preuzet iz knjige: Ja znam, a znaćeš i ti - Pregleda istorije srpskog književnog jezika, gramatike i pravopisa za učenike osnovne škole)
|
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
