Sad bi mogli i malo na drugu stranu da pođemo?A opet u sremu...
Idemo starim putem ka Beogradu, na 20-om km je raskrsnica..desno vas put vodi ka Vencu a levo su Čortanovci-mesto poznato grožđu, alasima i ribljim specijalitetima, vikend-naselju Čortanovci-Dunav, kako ime samo kaže na samom Dunavu. Upravo ma mestu spuštanja sa "gornjeg" puta ka "dunavskim" Čortanovcima, smeštena je vila Stanković.

Vila Radenka Stankovića, kardiologa i namesnika kralja Petra, sazidana 1930. godine, atraktivno je delo arhitekte Dragiše Brašovana.Podignuta je u čortanovačkoj šumi, a imanje obuhvata 35 jutara, nekada pod vinovom lozom, sa dva velika vinska podruma.

Ovo zdanje krije veliki broj tajni, pošto je nakon konfiskacije posle Drugog svetskog rata, bilo je rezidencija: Aleksandra Rankovića, Slobodana Penezića Krcuna i, naravno, Josipa Broza Tita.

Sve ovo vreme, za obične građane ovde nije bilo mesta, pa čak ni sada. Okolna gusta čortanovačka šuma krije objekte ovog zdanja od znatiželjnih pogleda, a ni u javnosti veoma retko se pominjao ovaj "zabranjeni grad" na Dunavu.

Moja malenkost je igrom slučaja imala mogucnost da se sa njom upozna i da tamo boravi par dana..
Bila sam iznenađena kada sam shvatila da to postoji a da za nju nikada nisam čula.Toliko puta sam prolazila tim putem, kroz Čortanovce na Dunav a nisam znala da postoji..

Sad znam, i zao mi je što je ovo mesto potpuno turistički neiskorišteno i što je tako nedostupno.

Naravno ima onih "iz vrha" s raznih strana koji tamo mogu da se baškare kada požele ...a nama shta ostane .

Zato sebi dajem za pravo da ovde o tome neshto napishem, cak cu i sliku da stavim iz svoje arhive..


 

Evo još jednog linka:

http://www.indjija.net/code/navigate.php?Id=143

prezentacija opštine Inđija

Mene uvek prođu trnci kada se sa Venca spuštam prema Dunavu, pogotovo od Letenke ili Ležimira prema Koruškoj. Onako, ideš kroz šumu, tu i tamo se promoli koji sunčev zrak da te pomiluje, i tek odjednom - pitomi Srem. Iza tebe šuma i onaj osećaj slobode i oslobađanja koju ti boravak u njoj daje, ispred širina, pitomost vinograda i ušorenih seoceta i pogled na Dunav. Tek tu razumem ono "Širok Dunav, ravan Srem".

Назив Nационалног парка потиче од назива истоимене планине, а назив Фрушка гора носи у свом придевском облику етник Фруг у значењу "Роман", те на тај начин име ове планине чува успомену на једну етничку заједницу која је давно нестала из ових крајева. Фрушка гора је проглашена националним парком 1960. године, у циљу обезбеђења трајне заштите. Подручjе активне заштите обухвата 25 525 квадратних километра.

Фрушка гора је усамљена острвска планина у Панонској низији. Према југу и северу јако је разуђена планинским и речним токовима, при чему се од главног уског гребена пружају појединачни, бочни гребени, најчешће са врло сртмим падинама.

Локација, специфична геолошка историја, различити микро-климатски услови, чине ову планину веома интересантном и важном за различите научне области. Захваљујући јединственим и веома бројним фосилним остацима флоре и фауне, Фрушка гора се назива и "огледалом геолошке прошлости".

Основна карактеристика ове области је постојање бројних угрожених, ретких и застићених биљних и животињских врста. Пашњаци и плодно земљиште, виногради и воћњаци, украшавају падине и ниже делове Фрушке горе, док су површине које се налазе на висинама изнад 300 метара надморске висине покривене густим, листопадним шумама. Посебну вредност и бисер Фрушке горе представља 16 православних манастира, познатих по специфичној архитектури, богатим ризницама, библиотекама и фрескама. Фрушка гора такође крије и бројне археолошке локалитете из праисторијског и историјског  периода.

Meni lično je najlepši Stari Slankamen. Nalazi se na teritoriji opštine Inđija i od nje je udaljen 18 kilometara. Zapravo ovo malo selo je na odroncima Fruške gore, a tuda protiče i Dunav. Zapravo tu je i ušće gde se Tisa uliva u Dunav. Kada se popne na najviši breg u selu, vide se i Bačka i Banat. U mestu postoji i banja, koja je pretvorena u Centar za rehabilitaciju, a bolesnici imaju terapiju u bazenima sa toplom slanom vodom. Obala Dunava puno je malih marina i restorana gde se mogu pojesto odlični riblji specijaliteti. A da to je i vinogradarski kraj i mogu Vam prijaviti da je i vino odlično!