Nisam citao tu knjigu ... ali moje iskustvo kaze da je potrebna samo resenost i volja i nista vise od toga  

Naravno da se ne odricu , vec da samo dobijaju, to i ja pricam ali mi niko ne veruje....

i ne verujem u tu pricu kao ostavljam pusenje i mrzim ceo svet, ja kada sam ostavljao duvan nije bilo krize .... kad resis onda si resio i nista mi ne fali    

o veruj jednostavno je zaista..te propratne pojave koje je ta osoba imala (pritisak,lupanje srca i ostalo)su apsolutno na psihickoj bazi..dakle odvikavanje od nikotinske zavisnosti ne stvara fizicke bolove niti ista tome slicno...sve je u glavi...dakle tvoj mozak upravlja tobom..e sad iskreno da ti kazem ta osoba je bila daleko od prave resenosti da ostavi duvan..iako je mozda izgledalo da jeste
to je tako jednostavno da nije normalno...
pisac gore pomenute knjige je pusio 33 godine 100 cigareta dnevno..i uzivao je u ostavljanju ali onda kada je to zaista resio..a ima toga i sto u pusenju niko zaista ne uziva..sve u svemu treba procitati
a sto se tice medicine i izucavanja bolesti zavisnosti...mozak je skoro neistrazeno podrucje..u stvari koliko izgleda da znaju toliko doktori u stvari ne znaju   da zastrasujuce zvuci...pogotovo sto nemamo na sta drugo da se oslonimo u kriznim situacijama osim na njih

 Ne mislim da je ovo nesto cime se treba diciti a bogami ni pravdati..... Mozda nisam imao neki dug pusacki staz, svega 6 godina i u trenutku kad sam ostavio pusenje pusio sam 2 pakle Winston-a 100's dnevno .....



 Sto se tice tih propratnih efekata, pa valjda mogu da se jave , ali uhvatiti se ponovo cigare da bi se kao izlecio je ravno gluposti. I nisam rekao da nema krize, rekao sam da ja nisam imao krizu  

I nije bitno koliko imas staza, bitna je resenost i volja, ponovicu to hiljadu puta, jer isto tako znam ljude koji su i posle 30 i vise godina pusenja nakraju ostavili duvan, samo je potreban bio dovoljno jak motiv da ih na to navede.

Dakle, ni jednom rečju nisam rekla da volja i rešenost nisu polazna i možda najbitnija tačka za odvikavanje. Niti sam rekla da je nemoguće ostaviti duvan.
Ali i dalje tvrdim da to nije uvek tek tako lako jer ne bi neko gulio šest godina klupu na medicinskom fakultetu, pa još barem dve godine specijalizacije baveći se bolestima zavisnosti. Dakle, problem je neretko i dublji i veći nego što je ovde opisan.
A dužina pušačkog staža i strastvenost dakako nije nešto čime se treba dičiti (lično smatram da se toga ne treba ni stideti, to je prosto samo još jedna činjenica), ali svakako ukazuje na stepen zavisnosti.
I da se ne shvatim pogrešno, nikog ne ohrabrujem na ovu vrstu poroka, iako ga sama upražnjavam. Isto tako, svako ko je rešen da se okane bilo koje vrste poroka dobiće od mene svaku vrstu podrške. Ali je malo neozbiljno činiti problem minornim i zatvarati oči pred mogućim nuspojavama koje odvikavanje mogu da prate. A te nuspojave samo treba pratiti i pregrmeti, a ne zatvarati oči pred njima ili ih pak objašnjavati napadima na slab psihički sklop. To nije podrška.