|
Mish
|
 |
« Odgovor #30 poslato: 15-03-2007, 20:14:12 » |
|
Kada padne noc
Ja zivim na slepom koloseku
prosli su svi moji vozovi
cito sam danasnje novine
ni su izvuceni mojih lozovi
Sunce izlazi i zalazi
sve je kao i obicno
kada o tebi ne razmisljam
stvarno se osecam odlicno
Al’ kada padne noc
ja zovem upomoc
jer tebe nema tu
svaki novi dan
ko smrt je dosadan
jer tebe nema tu
Nisam dripac ni probisvet
i ni zbog ceg nije me stid
imam svoj mali svet
i oko njega kineski zid
Sunce izlazi i zalazi
sve je kao i obicno
kada o tebi ne razmisljam
stvarno se osecam odlicno
|
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #31 poslato: 15-03-2007, 20:14:29 » |
|
Crvena su dugmad pritisnuta
O ljubavi, moja slatka zvjeri
cuj, zubima skripe ljudozderi
dok mjenjaju zmije garderobu
mrtvaci se prevrcu u grobu
Vukovi zavijaju i reze
lijepa moja, cuti, ne galami
svi pametni odavno vec bjeze
samo mi smo tu ostali sami
Crvena su dugmad pritisnuta
mracne sile sudbinu nam kroje
najebasmo, sreco, ovog puta
nema vise ni moje ni tvoje
Bjezi i ti dok jos nije kasno
zgazice te kamion na drumu
postalo je suvise opasno
zbegovi su pobjegli u sumu |
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #32 poslato: 15-03-2007, 20:14:42 » |
|
Lud sto posto
Napolju grad od pola kila
ja cekam svoga ljubljenog debila
dezurni pandur i ja smo jedini
na alaudzi i vukojebini
I sam se pitam, gde mi je pamet
pa da izadjem na ovaj kijamet
pici kisa, ja po kisi picim
samom sebi ni na sta ne licim
Svasta mi obecava, a napolju mecava
stanje se pogorsava jer pocinje kosava
Bio bi lud sto posto
kada bi kraj tebe ost’o
ti nikad nisi kacila
koliko si mi znacila |
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #33 poslato: 15-03-2007, 20:14:57 » |
|
Propala noc
U tvom su oku promene nagle
koje ni Bogovi ne mogu da objasne,
nekad je sunce nekad su magle,
tvoje su oci opasne.
Te tvoje silne pobede
ponekad mogu da povrede,
al umem da podnesem poraze
ne pustam suze niz obraze.
Jos jedna propala noc
i novo svitanje,
novi radja se dan
a isto pitanje:
Sto zbog povredjene
zenske tastine
pravis gluposti
i budalastine?
|
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #34 poslato: 15-03-2007, 20:15:13 » |
|
Da, to sam ja
Kad sam isao u Pancevo
zivot me prvi put naceo
u Vojvode Stepe 1A
otvorila mi matora sa licem aligatora
i rekla mi, hej, pa to sam ja
A gomila decurlije
gledala me iz avlije
i pitala se sta mi je
i sta ja trazim tu
To sam ja, to sam ja
da, malo sam se promenila
da, to sam ja, da, to sam ja
da, malo sam se promenila
Jos je nisam ni poznao
a pijani muz je pozvao
kurvo, koji ti je taj
djavo me crni odneo
sve sam to tesko podneo
sto kazu ljudi, kakav ruzan kraj
I hteo sam da pobegnem
za prvom flasom da posegnem
iz flase dobro da potegnem
i da zaboravim
Nekad je bila lepotica
jedna bivsa devojcica
a ljudi su je upropastili
|
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #35 poslato: 15-03-2007, 20:15:40 » |
|
Oko mene
Oko mene kurve i djankoze
prave frku i ljute nervoze
oko mene sve sami smradovi
oko mene sela i gradovi
Oko mene pederi, ubice
i topovi, teske haubice
gospode, gde li pronalaze
onoliku djubrad i mamlaze
Oko mene mracne pijandure
ne mogu da prebrojim pandure
neki novi bezobrazni klinci
mislis dzukci, ono sarplaninci
Jer, oko mene sve su ponavljaci djaci
ili bolesnici ili manijaci
oko mene neki mnogo jaki momci
to su KP doma zasluzni pitomci |
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #36 poslato: 15-03-2007, 20:16:04 » |
|
Proslosti
(nisi bila bog zna sta)
Slusaj me, sit sam svih uvreda,
cuti i samo se smej,
pas koji laje ne ujeda
cuti i bice o kej.
Ko me je icim zaduzio,
a pamcenje imam ko slon,
dobice sta je zasluzio
i kad tad nastradace on.
Nisi bila Bogzna sta,
nisam bio to ni ja,
sta je bilo sa zivotom
pricacemo jednom, o tom-potom.
Proslosti,
molim te, oprosti.
|
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #37 poslato: 15-03-2007, 20:16:26 » |
|
Znam te (drugoga voli)
Znam ti ruke, znam ti i rukave
oci, usi i sve tvoje glave
pored toga znam ti rukavice
vaske, kosu, svako tvoje lice
Znam te pusko dok si pistolj bila
zla vestica ili dobra vila
znam te leso, znam te i na zaru
zve u svemu, znam te k’o zlu paru
Drugoga voli i drugog obmani
a mene se, lepo moje, mani
Znam te ruznu, znam te kad si lepa
znam te bolje od rodjenog dzepa
k’o andjela i k’o babarogu
znam ti noge, znam izmedju nogu
Znam te pusko dok si pistolj bila
zla vestica ili dobra vila
znam te leso, znam te i na zaru
zve u svemu, znam te k’o zlu paru
Drugoga voli, drugoga voli
drugoga voli, drugoga voli
|
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #38 poslato: 15-03-2007, 20:16:43 » |
|
Jos jedna cigareta pre spavanja
I zao glas za mnom stize
i brdo olajavanja
za dobrim konjem
i prasina se dize
Jos jedna cigareta
pre spavanja
Umires, u nesvest padas
suvise kajanja
ljubim te, nemoj da se nadas
Jos jedna cigareta
pre spavanja
Im’o sam prijatelje jucer
a danas izbegavanja
neka se deca na meni uce
Jos jedna cigareta
pre spavanja
Skoro sam mrtav glava mi puca
suvise zajebavanja
molim te nemoj d agasis svetlo
Jos jedna cigareta
pre spavanja
|
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #39 poslato: 15-03-2007, 20:17:12 » |
|
Napolju
Umoran, bolestan i mnogo ranjiv,
nikakav, ocajan, pomalo sanjiv,
napolju pticice
pale bi nicice,
kad bi me videle.
Polomljen, porazen, pomalo mrtav,
trese me groznica, glas mi je drhtav,
Tramvaji prolaze,
vode nadolaze,
dok me neutope.
Oci u oci sa svojom bedom
ja pravdam sebe i mrzim sve redom,
prica o ljubavi
obicno ugnjavi,
cutim i grize me cir.
A napolju nista vise
osim tople letnje kise,
a napolju lisce susti,
izgleda da mnogo pljusti.
|
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
