istina izrecena s losom namerom je najgora laz..nekad, u izuzetnim situacijama, treba precutati istinu. ili slagati.

da    laz boli, ali istina moze da boli jos vise.  samo je stvar prihvatanja. dug period zivota govorim kako ne volim lazi i prezirem ljude koji lazu, a onda kad mi dodje istina u lice srocena onako surova sto se kaze bez upakivanja, e onda kazem :" sto me niste lagali, lakse bi mi bilo da podnesem"  
ja sam suvise iskrena, i kako se to pokazalo u ovih zadnjih niz godina, zbog istine covek moze da ispasta vise nego zbog lazi.  e sad ponekad ne znas sta je gore- laz, istina ili precutkivanje.. ako kako moze da i ne dodjem u tu situaciju. a kad se malo osvrnes- sve je laz i prevara, to mi smrtnici samo trazimo istinu i kreiramo je kako bi hteli da jeste.. pa ako krenemo tako- zar i ono subjektivno- kako to tumaciti kao istinito. tako da je sve stvar prihvatanja.      

onaj ko kaze da je uvek iskren taj samo nije svestan svoje nesvesti  

ne postoji formula zivota..zato imamo mozak,iskustvo..da odlucimo kada se kako postaviti..istina moze biti pogresna koliko i laz

Ne, ne volim da lažem ako baš baš ne moram. Laži delim na okrugle i kockaste. Laži okruglo da može da se kotrlja.

Ne volim laži, ali naravno desi mi se i da slažem, najčešće muža. Recimo ostane nam malo keša, a meni se svidi neka majica, kupim je i onda mu kažem - vidi šta mi je kupila mama.