E to je nauka.... jednom sam rekao da bi sve svoje dogodvstine sa trazenjem posla mogao staviti u knjigu i da bi zagaranotovano bila bestsleler.

Ipak evo da izdvojim jednu.

Dala jedna privatna firma oglas ( necu da imenujem koja ) traze komercijalistu za prodaju aditiva i masina za pekare. I to onako pravi konkurs, dostavite CV , preporuke i sve ostalo sto trebuje. Posaljem ja CV i sve sto trebuje , jel , i pozovu oni mene na razgovor.

   Dolazim ja na datu mi adresu , lepo izgleda , veliki kompleks objekata, doduse medju stambenim kucama ali vidi se da je ulozeno u objekte. Ulazim ja unutra kad tamo me docekuje sekretarica, pristojna i ljubazna zena od jedno 50-tak godina i kaze da sacekam.
   Cekam ja, kad upada neki lik otrpilike 30-tak godina u uflekanim svetlim somot farmericama i nekom rastegljenom i pocepanom dzemperu sa psovkom tipa jeb.... ja njega i eurokrem , bole me sta ce sa tim kantama krema....... bole me ku.... za to sto je on mislio....  , i sve to sa brdskim naglaskom. Naravno lika mi sekretarica predstavlja kao sefa komercijale. 
  Uvode mene u neku kancelariju ( koja je na sasvim drugom kraju zgradu ) i tu se pojavljuje covek koga mi predstavljaju kao direktora firme. Lik ima otprilike 60 godina, sedi u fotelji prekrstenih nogu ( frajerski ) u ruci mu pepeljarke od naocara sa kojima cacka usi ( cirka jedno 5 minuta ). Obukao odelo na strafte kroj AL Kapone period, a kravata mu potice otprilike iz 73 godine i jos uvek ima fleku od senfa koja sigurno potice iz perioda kada je kupljena ( ipak je malko izbledela vremenom ).
 Sednem ja, ulaze zamnom neka zena i neki debeli koji se jednostavno ne predstavljaju a bogami ni ne pozdravljaju samnom ( makar iz kulture ), ni dobar dan ni grom te ubio, nista. I naravno upada i onaj cuveni sef komercijale. Krece direktor sa nekom pricom kako su oni mnogo ozbiljni i veliki i kako oni ne mogu da zaposle bilo koga , kako njima treba covek od poverenja sa preporukama i cela ostala prica....
    Onda me pita za ime i krece da rovari po kupus papirima, vedi jedan papir umazan necim masnim i pita
Jel ovo vas CV ?
Ja kazem Nije , moj je otkucan na racunaru , nije pisan rukom.
Razvlaci on tamo po stolu i gura razne papire i papirice i druge djakonije. Kad odjednom evo mog CV ne otvorenog. Otvara ga on , krece da cita , pa onda isti onaj kraj naocara koji je gurao u usi stavlja u usta i okrece se prema meni. U tom trenutku onaj debeli podbocen na lakat pocinje da hrce.
  Pricamo mi gde sam radio, sta sam radio, trazi on brojeve telefona od bivsih poslodavaca da ih zove da pita za mene. Kaze kako oni ne mogu da zaposle nekog ko ce njih da pokrade pa da ode za dva meseca i slicno.... Nakon jos jedno 15-tak minuta hvale kako su oni mnogo jaki i veliki i kako on kao direktor ima ogromno skoro pa svetsko iskustvo u vodjenju preduzeca , pozdravljamo se uz cuvene reci Javicemo se .

I jesu zvali , ali ja se iz ciste nekulture nisam udostojio da odgovorim na poziv na mobilnom telefonu.

Ovom razgovoru se moje drustvo posle smejalo mesecima , da li mom zapazanju detalja ili mom dozivljaju celog razgovora, nacinu na koji sam ga ispricao, ne znam .....

Sticajem okolnosti zaposlio sam se posle u firmi u njihovoj blizini , ali vec za sest meseci velike poslovne firme vise nije bilo. Uselili se neki novi.....