|
Mish
|
 |
« Odgovor #60 poslato: 11-03-2007, 23:03:24 » |
|
Zlatan prsten nosim ja na ruci
Zlatan prsten nosim ja na ruci,
to je sve što sad imam od sreće,
i od našeg sastanka u luci,
i od sreće što vratit' se neće.
Srce plače, srce bolno ćuti,
pita da li su to samo sni,
zar moj dragi neće da se vrati,
o, zar bez bola nema ljubavi.
Jedne noći kad je jasmin cvao,
tog trenutka dve zvezde su sjale,
on je doš'o i prsten mi dao,
tog trenutka dve zvezde su pale.
Srce plače, srce bolno ćuti,
pita da li su to samo sni,
zar moj dragi neće da se vrati,
o, zar bez bola nema ljubavi.
On reče da me više neće,
srce tugu ne može da meri,
i od svega što imam od sreće
zlatan prsten na ruci treperi. |
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #61 poslato: 11-03-2007, 23:17:32 » |
|
Ne mogu se tačno setit leta
Ne mogu se tačno setit leta,
al je prošla dvadesetipeta,
u Somboru behu drugi dani,
vodio se život u kafani.
Volele se svadbe i pijanke,
dobri konji i dobri svirači.
Al' beše onda vreme sasvim drugo,
u kafani sedelo se dugo,
pevalo se sve do belog dana,
a svirala j' banda odabrana.
Šanjiku su znali grebenara
i čuvenog Gezu begešara.
I moj Babo voleo j' kafanu,
dobro vino, pesmu i svirače,
kad ga tako zgrabi zora bela,
vraćao se kući bez cipela.
Behu neke krasne noći lude,
pod prozorom tambure te bude.
Kraj Dunava sva su sela mala,
Šokica se Bunjevcu dopala,
biće vina, šatri i dvoprega,
a sviraće Mika iz Berega.
Mika svira, sve za zaboravi,
ne znaš dal' je u snu il' na javi.
Igralo se sve do zore rane
bačko kolo, ono na dve strane,
Joza Petreš igra od milina,
a na glavi boca vina.
Kolo igra, svako mu se divi,
nek' se znade kad Bunjevac živi.
U Palanci na Dunavu čarda,
svirala je isto dobra banda,
tog primaša sada nema više,
osta' samo ime Čiča Gliše.
Tog primaša sada nema više,
osta' samo ime Čiča Gliše.
Fijakerom tad smo putovali,
i uz put smo konje odmarali,
uhvati nas noć u Srbobranu,
a Jovica svira u Balkanu.
Nadaleko ne beše primaša
što veseli lole Sentomaša.
Subotice na severu Bačke,
ti si srce pesme Bunjevačke,
mnoge tvoje zore behu plave
slušajući tamburaše prave,
mnoge tvoje zore behu plave
slušajući tamburaše prave.
Za kafanu Spartak svi su znali,
svira Miloš, Veliki i Mali,
na daleko ne beše im para,
spominju se kao pesma stara.
Zauvek su cageri im stali,
beše Miloš, Veliki i Mali. |
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Zelenooka
|
|
« Odgovor #62 poslato: 12-03-2007, 14:09:34 » |
|
Bolujem ja
Bolujem ja, boluješ ti
Bolujemo od ljubavi
Jer nikoga ne ljubim ja
Osim tebe, dušo moja
Otvori mi taj prozor tvoj
Da ti kažem, anđele moj
Da nikoga ne ljubim ja
Osim tebe, dušo moja
Otići ću u dalek svet
Da srcu svom pronađem lek
Jer nikoga ne ljubim ja
Osim tebe, dušo moja |
|
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
|
Zelenooka
|
|
« Odgovor #63 poslato: 12-03-2007, 14:11:37 » |
|
Na kraj sela
Na kraj sela kuća mala
Violina tiho svira
Mladi primaš svake noći
Njene mirne snove dira
Još kad bi mu smela reći
Koliko ga silno ljubi
Ali niko ne sme znati
Da zbog njega snove gubi... |
|
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
|
Zelenooka
|
|
« Odgovor #64 poslato: 12-03-2007, 14:16:28 » |
|
Nema lepše devojke
Nema lepše devojke
Lodi lodi lom, lodi lodi lom
Od Marike ciganke
Lodi lodi lom, lodi lodi lom
Kada peva tuguje, a kad igra luduje
I svako vele kad prođem kraj čarde
Svi pevaju lumpuju
Lodi lodi lom, lodi lodi lom |
|
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
|
Zelenooka
|
|
« Odgovor #65 poslato: 12-03-2007, 14:20:08 » |
|
Ta tvoja suknja plava
Ta tvoja suknja plava
Zbog nje me boli glava svaki dan
Te tvoje plave oči
Ne daju sna u noći nikako
I zato stalno lutam
Utehu tražeći uporno
Zbog tvoje suknje plave
Srce je moje stalno sumorno
Svaki put kad te vidim
Zaželim da ti priđem al zalud
Neki mi kažu da si devojka
A neki da si udata
I zato stalno lutam
Utehu tražeći uporno
Zbog tvoje suknje plave
Srce je moje stalno sumorno |
|
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
|
Zelenooka
|
|
« Odgovor #66 poslato: 12-03-2007, 14:21:32 » |
|
U ranu zoru
U ranu zoru zoru zoru
Kad svane dan
Ja idem kući
Sav nakresan
Da tebe ljubim ljubim ljubim
To dobro znaš
Ti mirno spavaš
A ja nemam sna
Ti mirno spavaj spavaj spavaj
Usni sanak svoj
A ja idem dalje
U svoj nespokoj |
|
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #67 poslato: 12-03-2007, 17:48:14 » |
|
U tom Somboru
U tom Somboru
Svega na volju
Svega ima to j' istina
Pa i žene piju vina
U tom Somboru
Ženiću se ja
Žena mi treba
Koja znade svašta radit'
A ja ću se gospodarit'
U tom Somboru
Udaću se ja,
muž mi treba,
koji znade suđe prati,
a ja ću se švalerati,
u tem Somboru.
Somborske žene
sve su poštene,
još na sokak nisu zašle,
a švalera već su našle,
somborske žene.
Od kako je taj arteski bunar,
od ta doba grah se kuva,
a sunka se bolje cuva
u tom Somboru.
Otkako je ta
naša barmeđa,
od tog doba naše snaše
zavolješe tamburaše,
u tem Somboru.
|
|
|
|
« Poslednja izmena: 21-05-2007, 10:58:58 JohnyBravo »
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #68 poslato: 27-03-2007, 21:51:31 » |
|
Hladan vjetar poljem piri
Hladan vjetar poljem piri
i na zemlju pada noć,
gorčina mi srce širi,
jer od mene moraš poć.
Ah, ne idi, ne idi,
ostani tu,
moj mili dragane,
na mome srdašcu.
Čovjek sreću ne poznaje
dok u njemu ona spi,
a kada je on izgubi,
gorke suze za njom li.
Ah, ne idi, ne idi,
ostani tu,
moj mili dragane,
na mome srdašcu. |
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #69 poslato: 27-03-2007, 21:51:57 » |
|
Ja bih htjela pjesmom da ti kažem
Ja bih htio pjesmom da ti kažem
koliko te moje srce voli:
kao bolan zoru,
kao cvijeće rosu,
kao oči svoje,
toliko te srce moje voli.
A ti nećeš nikad, nikad znati
koliko moje jadno srce pati,
nećeš čuti jecaj
niti vapaj boli,
pjesma nek ti kaže
koliko te srce moje voli. |
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
