|
Mish
|
 |
« Odgovor #50 poslato: 11-03-2007, 23:40:08 » |
|
Bela lađa
Novosadska to je priča prohujalih dana,
beše nekad Bela lađa, čuvena kafana.
Kažu da je svaki kelner bio momak i po,
a sam lično kelner ovde gostima je sip'o.
Kuvarica, tek onako iz čistoga mira,
ispohuje bečku šniclu veću od tranjira.
Sve porcije kao kuća, čak i jedna dosta,
pa da od nje budu sita i dva gladna gosta.
O tom dobu pričaju nam novosadske dede,
u Beloj lađi mogao je svak' da se provede.
Fajron je tamo kad se sunce rađa,
čuvena je nadaleko bila Bela lađa.
Svirali su tamburaši, ceo grad odzvanja,
a kad gost u Lađu uđe primaš mu se klanja.
Svircima na nogama sve cipele šimi,
i na štrafte pantalone i leti i zimi.
Točilo se tamo, kažu, prvoklasno vino,
uslužen je bio svako i brzo i fino.
Svi čaršavi i salvete bele, uštirkane,
a usluga brza, hitra, da joj nema mane.
O tom dobu pričaju nam novosadske dede,
u Beloj lađi mogao je svak' da se provede.
Fajron je tamo kad se sunce rađa,
čuvena je nadaleko bila Bela lađa.
Al' se tamo lumpovalo, pravile pijanke,
i na čela od sviraca lepile se banke.
Ko ostane bez novaca ober će da plati
i za gosta što se klati fijaker će zvati.
Nikad oko toga ober nije lup'o glavu,
pravilo je bilo staro - da gost je u pravu.
Jer kad sutra opet dođe obera će zvati
i za juče, ovo danas skupo će da plati.
|
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #51 poslato: 11-03-2007, 23:42:45 » |
|
Sremačko je selo malo
Sremačko je selo malo,
okolo ravnica,
tu potočić, tu šumica,
i lepa Sremica.
Tamburica svira,
kolo sitno veze,
tu su momci,
tu devojke,
i sremačke čeze.
Sremačka je svaka svadba
cvećem okićena,
peškirima, terzanima
i lepim momcima.
Tamburica svira,
kolo sitno veze,
tu su momci,
tu devojke,
i sremačke čeze.
Sremica je svaka lepa,
s njom se svet ponosi,
ko god prođe mož' da dođe
Sremicu da prosi.
Tamburica svira,
kolo sitno veze,
tu su momci,
tu devojke,
i sremačke čeze.
Ženiću se zato Babo
iz Vinskoga Srema,
lepše cure ni milije
od Sremice nema.
Tamburica svira,
kolo sitno veze,
tu su momci,
tu devojke,
i sremačke čeze.
|
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #52 poslato: 11-03-2007, 23:44:39 » |
|
Neko sasvim treći
Kad imaš druga,
i kad si srećan,
kad voliš nekog dođe treći,
a ti ostaneš sam.
A onda trećem treći dođe,
i onda on ostane sam,
a nekad nekom ti treći budeš
i opet srećan si ti.
A onda tvojoj sreći
dođe neko,
neko sasvim treži,
a ti opet si sam.
|
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Zelenooka
|
|
« Odgovor #53 poslato: 11-03-2007, 23:47:38 » |
|
Ako jednom odes ti
U tvom oku još je uvek smeh
A u mom polako pada sneg
Ako jednom odeš ti
Nemoj mi se vraćati
Neću lažnog oka sjaj
Radije ću živet' sam
Sinoć sam ti ugledao trag
Svatih da ti više nisam drag
Ako jednom odeš ti
Nemoj mi se vraćati
Neću lažnog oka sjaj
Radije ću živet' sam |
|
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #54 poslato: 11-03-2007, 23:48:27 » |
|
Ciganin sam ja
Ciganin sam ja,
nemam nikoga
osim jedne stare
violine.
S pesmom tugujem,
s pesmom drugujem,
pesmi ljubav,
život dugujem.
Stari cigani
svi su pomrli
što su nekad
sa mnom svirali.
I nikog, nikog,
nikog nemam
osim stare violine
i poneku čašu rakije.
I nikog, nikog,
nikog nemam
osim stare violine
i poneku čašu rakije.
U životu svom
tužnom, ciganskom,
nikad nigde nisam
imao svoj dom.
S pesmom tugujem,
s pesmom drugujem,
pesmi ljubav,
život dugujem.
Stari cigani
svi su pomrli
što su nekad
sa mnom svirali.
I nikog, nikog,
nikog nemam
osim stare violine
i poneku čašu rakije.
I nikog, nikog,
nikog nemam
osim stare violine
i poneku čašu rakije.
|
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Zelenooka
|
|
« Odgovor #55 poslato: 11-03-2007, 23:49:29 » |
|
Kupiću ti cipelice
Kupiću ti cipelice "šejn hoj"
I čizmice na štiklice "šejn hoj"
Da ih nosiš da te gledam
Ali da te nikom ne dam
Vragolaste oči mala imaš
I sa njima sve okolo snimaš
Amo gledaj ne prkosi
Nemoj da te đavo nosi
Kupiću ti minđuše od zlata
Jer si srcu odškrinula vrata
Da ih nosiš da te gledam
Ali da te nikom ne dam |
|
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #56 poslato: 11-03-2007, 23:52:21 » |
|
Banaćansko kolo
Banaćansko kolo,
ko ga ne bi vol'o,
okreće se lako,
evo viš' ovako.
Na Marini seferini,
a u Đoke zlatne toke.
Kolo vodi Vasa,
ala se talasa,
a tambura veze,
sve se kolo trese.
Zlatna grana izatkana,
tanka trava iscvetala.
Šašinci, Mačvinci,
Kukujevci, Martinci,
Irig, Ruma i Kovilj,
puko curi krinolin.
Neko voli frajlicu,
neko voli frajlu,
a ja volem Sremicu,
debelu, pa malu.
Ala pinter pinteriše,
ala bure rogodiše,
rogo-rogo-rogodi,
sedi pa vozi.
Čep, čep u slavinu,
daj mi curo vina.
|
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #57 poslato: 11-03-2007, 23:55:01 » |
|
Ja sam rođen tamo na salašu
Ja sam rođen tamo na salašu,
u ravnici kraj maloga rita,
ljuljali me talasi Dunava,
milovala Vojvođanska žita.
Tu se spaja Srem, Banat i Bačka,
tu se grle tri srca junačka,
tu i dete rodni salaš voli,
tu se srce sa čelikom bori.
Napadali na moj salaš vuci,
palili ga i Nemci i Turci,
ubijali zoru kad se javi,
mutili te moj Dunave plavi.
Al' krenuće svadbe sa salaša,
vratiće se vrele, letnje noći,
ravnica će procvetati naša,
hej salaši, opet ću vam doći.
Ruke slabe, ali volja jaka,
za mnom ide hiljade momaka,
ne dam salaš kraj maloga rita,
ne dam svoja Vojvođanska žita. |
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #58 poslato: 11-03-2007, 23:56:57 » |
|
Ljubio sam crno oko
Ljubio sam crno oko,
strasno, žarko i duboko,
al' crno oko tugu krije,
crno oko verno nije.
Onda ljubljah oko plavo
misleć' da je ono pravo,
al' plavo oko isto znade
zadat' srcu bol i jade.
Odsad više nikad neću
ja u oku tražit' sreću,
jer svako oko jest' varavo,
bilo ono crno, smeđe, plavo. |
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
Mish
|
|
« Odgovor #59 poslato: 12-03-2007, 00:00:34 » |
|
Kad sam sinoć ovde bila
Kad sam sinoć ovde bila, oj,
kad sam sinoć ovde bila
i vodice za'itila, oj,
dragi moj.
Dođe momče crna oka, oj,
dođe momče crna oka
na konjiću laka skoka, oj,
dragi moj.
Pozdravi me, zbori ovde, oj,
pozdravi me, zbori ovde, oj,
daj mi Sele malo vode, oj,
dragi moj.
Ruka drhti, krčag ode, oj,
ruka drhti, krčak ode,
ode na dve, na tri pole, oj,
dragi moj.
A' još uvek ruka strepi, oj,
al' još uvek ruka strepi
gde je majko onaj lepi, oj,
dragi moj.
Kad bi sada opet doš'o, oj,
kad bi sada opet doš'o
pa i drugi krčag ot'šo, oj,
dragi moj. |
|
|
|
|
Sačuvana
|
Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.
|
|
|
|
