Kad sam bio mladjan lovac ja
jedna me je moma volela
divnog oka, a jos lepsi stas
za lovca je to najveci slas'

Hitra noga, vedro celo
daj, devojko, lice belo
nekoliko poljubaca daj
eto tako zivi lovac mlad

Kad ujutro krenem u lov ja
isprati me moja dragana
nekoliko poljubaca da
i sav srecan krenem u lov ja

Kad bi ljudi moj zivot znali
svi bi redom lovci postali
uzivanje na sve strane, svud
ima l' lepse, ima l' lepse kud

Zec, lisica, jarebica
divlja patka, prepelica
pa i golub i grlica
i po koja devojcica


 
Ne mogu se tacno setit' leta
al' je prosla dvadeset i peta
u Somboru behu drugi dani
voleo se zivot u kafani,
volele se svadbe i igraci
dobri konji i dobri sviraci

Al' bese onda vreme sasvim drugo
u kafani sedelo se dugo,
sedelo se sve do zore rane
a svirala banda odabrana,
Sanjiku su zvali grebenara
i cuvenog Gezu begesara,
i moj babo j' voleo kafanu
dobro vino, pice i drugare
kad ga tako zgrabi zora bela
znao j' doci kuci bez cipela

Behu neke krasne noci lude
pod prozorom tambure te bude

Kraj Dunava sva su sela mala
Sokica se Bunjevcu dopala,
bice vina, satri i dvoprega
a svirace Mika iz Derega,
Mika svira, sve se zaboravi
ne znas da l' je
u snu il' na javi

Igralo se sve do zore rane
Backo kolo ono na dve strane,
Joza Petres igra od milina
a na glavi boca puna vina,
kolo igra, svako mu se divi,
nek se znade da Bunjevac zivi

U Palanci na Dunavu carda
svirala je isto dobra banda,
tog primasa sada nema vise
osta samo ime cika Mise,
tog primasa sada nema vise
osta samo ime cika Mise.

Fijakerom kad smo putovali
i uz put smo konje odmarali,
uhvati nas noc u Srbobranu
a Jovica svira u "Balkanu",
nadaleko ne bese primasa
sto veseli Lole Sentomasa

Subotice na severu Backe
ti si srce pesme Bunjevacke,
mnoge tvoje zore behu plave
ceklajuci tamburase prave,
mnoge tvoje zore behu plave
cekajuci tamburase prave

Za kafanu Spartak svi su znali
svira Milos veliki i mali,
nadaleko ne bese im para
pominju se kao pesma stara,
zauvek su cageri zastali
bese Milos veliki i mali.

 
Ja mnoge gradove u svetu znam
i svaki ima neki svoj plam
mozda se varam il' mi se sni
ti imas neke posebne cini

I bilo gde da sam, i bilo kad
pomislim cesto na rodno grad
o tebi pevam najdrazi grade
moj mali Novi Sade

I pogled nocu sa Varadina
to nije isto sto misle ljudi
jer tiha pesma sa malo vina
u meni pravi osecaj budi

Dunavom plovi tambure zvuk
moje ravnice ponos i drug
o tebi pricam najdrazi grade
moj mali Novi Sade

Ulica starih sve manje ima
velike kuce sad prave hlad
al' nije vazno, zivot se menja
i ti ces vecno ostati mlad

Docekaj svakog, al' budi moj
a ja cu uvek ostati tvoj
o tebi pevam
moj mali Novi Sade


 

Tamburalo momče u tamburu
u tamburu od suhoga zlata,
tanke žice kose djevojačke,
a terzijan pero sokolovo.

Gledala ga Ajka sa čardaka:
Vidi majko lijepa junaka,
da mi ga je u dvoru gledati,
na njegovim grud'ma sevdisati.

Karanfil bi pod njega sterala,
a pod glavu rumenu ružicu.
Nek miriše nek se često budi
često budi i češće me ljubi.



Djevojka je zelen bor sadila,
bor sadila, boru govorila:
Rasti rasti moj zeleni bore,
da se penjem tebi u vrhove.

Da ja gledam Ravne i Konavle,
da ja gledam Dubrovčane mlade.
Da ja gledam šta moj dragi radi
da li pije ili drugu ljubi.

Ako pije, nek se ne napije
Ako ljubi, nek se ne zaljubi.