SVAKO IMA NEKOG KOGA VIŠE NEMA
Ti si ta,
s' kojom sam upoznao raj,
i sedmo nebo a i dno,
i slučajno i namerno.
Zato znaj,
da niko od nas ne bira,
ko će da ga nervira,
u svom deliću svemira.
I nemoj mnogo da se brineš
što nismo blizu, nismo tim.
Sve će na svoje jednom doći
veruj mi, veruj mi.
Svako ima nekog koga više nema,
da mu u životu kao sunce sja.
Svako ima nekog koga više nema,
k'o što tebe imam i što nemam ja.
Ti si taj,
gost u mojim mislima,
kao soko visoko,
a kao sunce daleko.
Zato, znaj,
na mojom javi i mom snu
srebrne kiše padaju,
što me na tebe sećaju.
I nemoj mnogo da se brineš
što nismo blizu, nismo tim.
Sve će na svoje jednom doći
veruj mi, veruj mi.
Svako ima nekog koga više nema,
da mu u životu kao sunce sja.
Svako ima nekog koga više nema,
k'o što tebe imam i što nemam ja.
